Не васпитавајте децу да буду богати. Васпитавајте их да буду срећни. Tако ће када одрасту знати вредност ствари, а не њихову цену.
Нико на земљи није толико сличан Богу као невино дете.
Св. Николај Велимировић
Novi Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnim školama
http://www.svetisava.edu.rs/index.php/15-vesti/500-novi-pravilnik-o-ocenjivanju-ucenika-u-osnovnim-skolama
*PUZLE* izvor -http://www.zlatnadjeca.com/ (28 фотографија)
UZIVAJTE!
Fascinantna izložba biblioteke "Morgan": Leonardovi crteži, Betovenove partiture Virutelnu šetnju Muzejom Biblioteke Morgan u Nujojorku možete početi ovde
Fascinantna izložba biblioteke "Morgan": Leonardovi crteži, Betovenove partiture Virutelnu šetnju Muzejom Biblioteke Morgan u Nujojorku možete početi ovde
DOMAĆI ZADATAK
Ovaj tekst je posuđen sa bloga :http// srljubica.blogspot.com
Domaći zadatak – rad koji učenik radi kod kuće bez pomoći i nadzora nastavnika – je važan deo školskog dana. Domaći zadatak pomaže učenju samodisciplini, planiranju vremena i potrebnog materijala i pribora. Takođe domaći zadatak pomaže deci da postanu samostalna i sebe shvate ozbiljno.
Domaći zadatak je rad. Ponekad je komplikovan i težak. Najčešće to nije prva stvar koju vaše dete želi da uradi posle škole. I na kraju, mnogo puta zahteva od roditelja da umesto da čitaju novine ili gledaju TV, ispituju svoje dete ili mu pomažu na neke druge načine.
Ako smo mi roditelji nezainteresovani za domaći zadatak svog deteta, gubimo priliku da svoje dete naučimo pozitivnom stavu o radu i njima kao radnicima. Ove vrednosti su previše važne da bi smo ih prepustili slučaju.
Ako pogled na sveske i knjige u vama izaziva paniku ili nelagodnost, krajnje je vreme da porazgovarate sami sa sobom. Vi ste sada odrasla osoba. Vi treba da ste odgovorni i da budete svesni da je domaći zadatak važan. Možete da uradite nešto za vašu decu što su možda vaši roditelji propustili da urade za vas – možete da im pomognete da budu zainteresovani za zadatak i da se osećaju dobro kada ga dobro urade.
Deca koja su uspešna u školi, generalno imaju roditelje koji razumeju važnost svoje podrške i koji su našli načina da usade pozitivan pristup učenju, uključujući i domaći zadatak. Ova srećna deca imaju roditelje koji su zainteresovani za ono što se predaje u školi kao i sama deca.
Uvođenje jednostavnih dnevnih rutina je velika pomoć.
- Čitajte vašoj deci od najranijeg detinjstva. Redovno vreme čitanja će se lako transformisati u redovno vreme izrade domaćeg zadatka, kada deca pođu u školu.
- Odredite mesto i vreme za učenje i domaće zadatke. Mesto ne mora da bude ništa posebno. Još uvek je mnogo porodica, koje za to rasčiste kuhinjski sto u odredjeno vreme.Najvažnije je da deca dobiju poruku da je izrada domaćeg zadatka prioritet.
- Isključite TV. Najbolje je da TV ne bude u sobi u kojoj dete uči, jer ako nije blizu deca će ređe biti u iskušenju da ga uključe iako nisu završila domaće zadatke i neće žuriti sa radom kako bi gledala neku emisiju. Mnogi pedagozi preporučuju da TV bude isključen tokom cele radne nedelje.
- Radite svoj “domaći” zadatak, dok dete radi svoj. Možete srediti stanje na svom računu, čitati nešto, uraditi deo posla koji niste stigli u toku svog radnog vremena, pisati pisma. Važno je da vas deca vide da čitate ili pišete, a vama će biti korisno. Sami ćete zaključiti koliko stvari se može uraditi dok je TV isključen.
- Insistirajte da domaći rad bude uredan. Deca treba da nauče da je važno da predstave sebe i svoj rad na najbolji mogući način, jer je to pokazatelj samopoštovanja i poštovanja drugih. Navika da se predstavljaju na dobar način će im biti korisna tokom celog života.
- Proverite samo da li je domaći zadatak urađen u potpunosti i da li je uredan. Kod domaćih sa računskim zadacima, zahtevajte da dete napiše ceo postupak a ne samo krajnji rezultat. Nastavnici treba da vide greške vaše dece. Ne radite zadatke umesto dece. Učestvujte samo ako vam dete postavi konkretno pitanje, ali ne dajući gotove odgovore, već tražite da pročita deo koji ne razume i onda ga postavljanjem pitanja navedite da samo dođe do odgovora.
- Uspostavite pravilo u porodici da se za svaki predmet ocenjen sa manjom ocenom od 4, uvede dodatno učenje. Ocena 4 ili ispod znači da vaše dete nije naučio 20 odsto ili više onoga što nastavnik smatra da je potrebno da zna. Dešava se i da ocena nije uvek realna, ali o tome sam pisala u članku Neslaganje sa ocenom...
Domaći zadatak je važan. On ne samo da služi da se obnovi ono što je učeno u školi, već je način učenja dece samodisciplini, planiranju, organizovanju i samostalnosti. Ove veštine su neophodne za uspeh u daljem školovanju, studijama, poslu i u životu uopšte.
Domaći zadatak je zanimljiv - dobro, nije baš uvek. Zainteresovan roditelj može nizom pitanja i razgovorom i nezanimljive zadatke učiniti bar prihvatljivim.
Domaći zadatak je vežba samopoštovanja. Kada roditelji učine svojim postupcima da dete bude ponosno na dobro urađen zadatak, imaće dobro mišljenje o sebi i sticaće samopouzdanje.
Kako će se dete odnositi prema učenju i domaćem zadatku zavisi pre svega od roditelja.
Izvor: http://psychcentral.com/
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=CPPkXe8KUg0
Što više čitate, bolje pamtite.
Da biste, recimo, pročitali jedan roman, morate da zapamtite imena
likova, njihove osobine, životne situacije, mesta dešavanja. Mnogo puta
se susrećete sa pojavama i predmetima za koje ranije niste čuli. Toliko
je toga što treba zapamtiti da bi se došlo do kraja samo jedne knjige.
A, zamislite koliko toga zapamtite ako sedmično pročitate bar jednu, pa
puta 52 za godinu dana. Ovakvim treningom vaš mozak je uvežban da pamti,
pa će daleko lakše pamtiti i spisak namirnica za kupovinu, a kamoli
nešto zahtevnije.
Често
се сусрећемо са термином „здрава породица“. То је окружење у којем
увијек постоји љубав, топлина, правичност… Заправо, сви тежимо да
изградимо „здраву“ породицу, како би наша деца израсла у стабилне и
успешне људе.
Док се већина слаже у томе да знамо препознати „нездраву“ породицу и карактеристике таквих односа, знамо ли шта заправо значи здрава породица?
Ево неколико питања које требате поставити себи како бисте знали градите ли здраво окружење за своју децу:
Да ли се према сваком детету односите као према појединцу?
Свако дјете има свој темперамент, свој начин гледања и интеракцију са светом око себе. Родитељи једнако воле своју децу, али, наравно, имају различите врсте односа са сваким од њих. Индивидуализујте свој однос са сваким од своје деце. Тако ћете јачати њихове снаге и таленте. Такође, избегавајте непријатне упоређење међу браћом и сестрама, или пријатељима.
Имате ли редовну породичну рутину?
Дјеца и родитељи требају имати устаљену, свакодневну рутину. Јутарње обавезе, оброци и одлазак на спавање требају имати свој тачан распоред и време, тако ће се породица лакше организовати. Деца такођер јако воле породичне ритуале и традиције, као што су рођендани, летовања или излети.
Више о ритуалима који зближавају породицу
Да ли ваша породица активно учествује у широј породичној заједници?
Породица функционише боље ако чланови осећају повезаност и подршку пријатеља и родбине. Обично, такви односи захтевају ангажман и око питања која се не тичу ваше уже породице.
Јесу ли ваша очекивања од себе и других чланова породице реална?
Свест, знање и вештине вашег детета се стално мијењају. Посматрајте, читајте и разговарајте са другима како би знали шта реално можете очекивати од вашег детета у свакој фази развоја. И родитељи имају ограничења, обзиром на средства и време које имају на располагању. Не постоје супер-родитељи, постоје само појединци који се труде.
Да ли време које проводите са члановима породице доприноси добрим односима између вас?
Већина времена које проводите са партнером и децом треба бити забавно, опуштено, смислене и, колико је то највише могуће, без сукоба.
Водите ли рачуна о властитим потребама?
Родитељи би требали водити здрав особни живот (укључујући правилну прехрану, вјежбање и навике спавања). Одвојите вријеме за ствари у којима уживате. Ваша деца ће бити задовољнија ако су ваше емоционалне потребе задовољене. Деца су најсрећнија ако расту уз родитеље који су у складном односу.
Преузимате ли моралне и друштвене одговорности у животу?
Ви сте најважнији узор за ваше дете. Покажите свој систем вредности кроз дела и речи.
.
Баш
као што не постоје ни савршена деца. Сви смо ми људи, са манама и
врлинама, и по својој природи, далеко смо од савршенства. И управо смо
због тога јединствени. И све док трагамо за најбољим решењима и
покушавамо бити бољи сваког дана, најбољи смо родитељи нашој деци.
Многи људи вјерују у мит о савршеним родитељима – идеални отац и мајка који подижу сретну децу без проблема, недоумица и погрешки. Истина је заправо да не постоји савршен родитељ.
Родитељи се често питају да ли су негде погрешили у васпитању, нарочито када деца крену у школу и када долази до уобичајених проблема у понашању. Понашање деце понекад није у складу са родитељским захтевима: избегавају кућанске послове, проводе превише времена гледајући ТВ или играјући видео игрице, свађају се са браћом и сестрама или имају потешкоћа у испуњавању школских обавеза. Други проблеми се односе на децу која имају природно „тежак“ темперамент или која желе више независности него што родитељи сматрају да је довољно. Такође, у школском узрасту деца све више потпадају под утицај вршњака, па теже активностима које некада родитељи не одобравају. Saznaj više »
Бити родитељ је захтеван посао за читав живот. Улога родитеља је да се брине, негује, води и усмерава дете у свакој фази одрастања. Доследност је важан сегмент родитељства, који може бити захтеван за родитеља, али дугорочно гледано, изузетно користан за диете (и за родитеље)
Шта је доследност?
Бити доследан не значи бити строг или оштар. Бити доседан је радити и захтевати ствари на исти начин увиек и сваки дан. То значи да требате поставити јасна правила и држати их се без обзира на начин којим диете покушава изменити правило: плачем, љутњом осмехом или познатом реченицом: „Мама, молим те, само овај пут!“
Постављање базних правила:
им собама, тврде научници.
Они су упозорили да електронички уређаји могу пореметити сан, што доводи до проблема с памћењем и лошијих оцјене у школи.
Додали су да здрав сан може бити особито важан за дјецу која тек требају ући у пубертет.
Фински научници су испитали 353 дјеце у доби од 10 до 11 о кориштењу рачунра и гледању телевизије, те о њиховим навикама спавања, а испитивање је поновљено након 18 месеци. Saznaj više »
1. Моје руке су мале: не очекујте савршенство кад распремам кревет, цртам или бацам лопту. Моје ноге су кратке: успорите како бих вас могао стићи.
2. Моје очи не виде свет као ваше: помозите ми да га откријем и немојте ме спутавати.
3. Знам да је то тешко, али немојте ме упоређивати с мојом браћом и сестрама или с другом децом.
4. Моја осећања су крхка. Молим вас, имајте разумевања за моје потребе. Не зановетајте по цео дан. Ни ви вероватно не волите кад вам се замера због ваше радозналости.
Saznaj više »
Врло честа, иако добронамерна, грешка родитеља је константно исправљање, приговарање детету и дељење савета на сваком кораку. То омета комуникацију на свим пољима, деца се уче да не могу сама решити проблем, да то за њега/њу чине мама и тата и да је најбоље ако само послушају што им је речено. Старија деца често схвате да не морају ни послушати већ само ћутати и правити се да слушају. Врло често такав однос развија пасиван отпор код деце, тако да ћете чути да кажу “Да, да, разумео сам” пре него и завршите реченицу или да одсутно климају главом гледајући у телевизор. У тинејџерском добу тај пасивни отпор често прерасте у активни, па свађе и одбијање послушности постану свакодневни.
Чак и деца која се не опиру науче да проблеме решавају родитељи, па смање свој труд. Тако у школи не покушавају да схвате градиво, очекујући да ће им то после објашњавати родитељи, пуштају да им се скупљају лоше оцене – скривајући их да не би било приговарања, праве се да разумеју и оно што не разумеју да не би било критиковања и саветовања. Слушање детета претпоставља да не прилазимо тражећи квар који треба отклонити, већ са истинским интересом, дајући детету прилику да исприча шта му је битно, а с циљем да чујемо како се дете осећа, шта оно жели и како му можемо помоћи да само реши проблем. Врло је важно питати дете шта жели од нас, какву помоћ очекује, па проценити који део оно може само, а где заиста ми морамо ускочити. Циљ родитељства уопштено је оспособити дете да постане самостална одрасла особа, а део тога је и самосталност у школи, како по питању учења и бриге за свој успех, тако и по питању односа с вршњацима и учитељима.
Odiseja života – razvoj bebe u stomaku – VIDEO
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=CPPkXe8KUg0
Bez izgovora: Zašto treba da čitate svakog dana?
Ne morate javno, ali bar priznajte sebi koliko čitate.
Pod ’čitanjem’ se ovde ne misli na FB poruke, uputstva za upotrebu
tehničke opreme ili sastava na kutiji keksa. Misli se na knjige ili
članke ’teže’ sadržine. Za sve koji su ’instant’ čitači, ovo je važno
obaveštenje – čitanje zahtevnijih štiva mnogo vam toga dobrog donosi i
bez čitanja mnogo toga propuštate.
Prvo, vežbate mozak, trenirate ga da redovno misli i
premišlja, donosi zaključke i prima nove sadržaje koje će ugraditi u već
postojeće. Aktivnost mozga možete uporediti sa aktivnošću bilo kog
mišića – ako ne vežbate i ne koristite ga, očekuje ga atrofija.
Najtačnije bi rekli biolozi: funkcija stvara organ. Ako vam vaš organ kojim mislite treba, morate da čitate. Ako mislite da vam ne treba, onda ništa.
Čitanje umanuje stres. Ništa vas tako dobro ne može
odvući od realnosti kao dobar roman, sa pričom koja drži pažnju. Čitanje
je možda najbolji način da zaboravite poslovne obaveze, gust raspored
za naredne dane, brige koje su neminovne. Čitanje je delotvorna
antistres terapija. Probajte i uverićete se i sami. Ko ’guta’ stranice
romana zna i za gubitak osećaja za vreme i mesto.
Znanje koje upijate čitanjem niko vam ne može oduzeti i
to je možda jedino neotuđivo. Bilo da volite filozofsku literaturu,
psihološku, poeziju, bilo romane sa srećnim krajem, u svakom delu možete
pronaći neki model koji će vam danas-sutra pomoći da se izborite za
svoj bolji život. Znanje je najbolja životna oprema koju možete imati.
Što više čitate, više je i reči kojima raspolažete.
Što više reči koristite, imate više samopouzdanja, lakše i jednostavnije
možete da kažete šta mislite i osećate, ljudi vas više cene, slušaju i
primećuju. O napretku u poslovnom svetu suvišno je govoriti – dobar
rečnik daleko će vas odvesti.
Što više čitate, bolje pamtite.
Da biste, recimo, pročitali jedan roman, morate da zapamtite imena
likova, njihove osobine, životne situacije, mesta dešavanja. Mnogo puta
se susrećete sa pojavama i predmetima za koje ranije niste čuli. Toliko
je toga što treba zapamtiti da bi se došlo do kraja samo jedne knjige.
A, zamislite koliko toga zapamtite ako sedmično pročitate bar jednu, pa
puta 52 za godinu dana. Ovakvim treningom vaš mozak je uvežban da pamti,
pa će daleko lakše pamtiti i spisak namirnica za kupovinu, a kamoli
nešto zahtevnije.
Čitanje vas uči da analizirate, kritikujete,
upoređujete, iznosite svoje mišljenje. Nije sve u memorisanju likova i
događaja. Dok čitate sigurno razmišljate o vrednosti toga što čitate,
upoređujete sa sličnim, možda zapisujete sa strane delove vredne pažnje.
Pa, još kada sa nekim razmenjujete utiske o pročitanoj knjizi, tek tada
shvatite da vas čitanje uči da analizirate. Šta ima bolje za vijuge?
Pažnja i koncentracija se najbolje vežbaju čitanjem.
Znate i sami da što više čitate, više vam se čita i sve vam je manje
vremena i energije potrebno za štivo. Danas su koncentracija i pažnja u
prilično lošem stanju – sve se radi u isto vreme (odgovaranje na e-mail,
ćaskanje sa drugima, provera telefona...). A, dok čitate? Vi ste u
knjizi i ni na jednom drugom mestu. To se zove pažnja i koncentracija.
Probajte da pre posla čitate knjigu 15-20 minuta. Videćete koliko ćete u
kancelariji imati bolji fokus.
Što više čitate, bolje ćete pisati. Nije ovde samo
pitanje bogatijeg rečnika. Ako mnogo čitate, susrećete se sa isto toliko
različitih stilova koje nesvesno prihvatate i zatim pravite svoj,
poseban, svojstven samo vama. Zar to nije jedna od odlika velikih
pisaca?
Čitanje je ipak najjeftinija zabava (suvišno je reći i
da je izuzetno kvalitetna). Ako nemate novca za kupovinu knjiga,
biblioteka je uvek tu kao opcija, a tu vam je i internet, pa ko voli...
I jedno je sigurno – koliko god da ste izbirljivi po pitanju štiva
za čitanje, na ovom svetu sigurno postoje milioni napisanih stranica
koje će držati vašu pažnju.
(Ових неколико препорука и савета родитељима ако желе да упропасте своје дете, објавио је лондонски лист
за педагогију и васпитање).
1. Испуните му сваку жељу и одгојићете га у уверењу да се читав свет окреће око њега.
2. Кад изговори неку псовку или просту реч, насмејте му се од срца, па ће Ваше дете поверовати да је веома
забавно.
3. Немојте му никада говорити о моралу; ово ваља ово не ваља, ово смеш учинити, оно не смеш… Не говорите му о дужностима и обавезама према друштву.
4. Увек спремајте за њим и ослободите га сваке обавезе.
5. Свађајте се стално пред њим, па се неће зачудити ако се било шта догоди у породици.
6. Дајте му новац сваки пут кад затражи и нека га троши како хоће. Ако сте Ви патили, не мора Ваша маза!
7. Испуните му сваку жељу кад је реч о јелу и пићу.
8. Убек будите на његовој страни кад га нетко нападне: учитељ, професор, вероучитељ, сусед… тако ћете га одгојити у уверењу да je увек у праву.
9. Кад упадне у у било какву неприлику, реците да сте Ви криви и тако ћете га ослободити сваке одговорности.
Ако учините 80% од наведенога, будите задовољни, остварили сте циљ. Упропастили сте своје дете
Сваком детету се догоди да се неког дана не уклопи у игру са осталом децом, да добије ружан надимак на игралишту, да му се друго дете због нечега руга, да се посвађа са другарима и пати због тога. И сваком родитељу је тешко да гледа своје дете у таквој ситуацији.
Питање је да ли се ви умешате када се тако нешто догоди?
Стручњаци саветују да не би требало.
Кад родитељ осети да му је дете обесхрабљено, потиштено или лоше воље, обично има нагон да га заштити и то је нормално, али мешање у овакве ситуације може да има негативан утицај на развој вашег детета. Ако стално бијемо битке наше деце, ми им несвесно шаљемо поруку да сматрамо да нису способни да сами реше ситуацију у којој се налазе.
Кроз решавање оваквих несугласица деца уче како да комуницирају и како да решавају конфликте између себе. То не само да позитивно утиче на њихово самопоуздање, већ их и јача.
Наравно да би, у случају да друга деца малтретирају ваше дете, требало да се умешате.
Уместо да се мешате шта бисте требало да радите?
Уместо да се директно укључите у евентуалне конфликте, које ваше дете има са другом децом, пробајте неки од следећих начина не би ли помогли свом детету:
Будите саосећајни и понудите му емотивну подршку. Не кријте од њега да сте потпуно свесни ситуације и да разумете како се осећа.
Овакав приступ ће помоћи вашем детету да стекне увид у своја осећања и помоћиће му да схвати да га ви подржавате, што ће вас међусобно зближити и ојачати ваш однос.
Покажите му како комуникација функционише. Научите га да користи изјаве које почињу са ЈА, а не са ТИ. На пример, уместо да каже: ”Оставили сте ме”, да може да изјави: “Ја сам љут јер нисам укључен у такмичење.”
Научите га да се саосећа са другом децом. Постављајте питања као што су: “Шта мислиш како се Марко због тога осећа?”. Охрабрите дете да сноси последие својих поступака. Скрените му пажњу да је само оно способно да контролише своје акције и реакције, то ће му помоћи да постане одговорнија одрасла особа.
Ша
је васпитање, а шта дисциплина? Како деца доживљавају оно што им
говоримо? Како показати љубав, а не постати попустљив ротиљ? Какви људи
постају наша деца?
http://zelenaucionica.com/dileme-oko-vaspitanja-zoran-milivojevic/
Ако желите да упропастите своје дете
за педагогију и васпитање).
1. Испуните му сваку жељу и одгојићете га у уверењу да се читав свет окреће око њега.
2. Кад изговори неку псовку или просту реч, насмејте му се од срца, па ће Ваше дете поверовати да је веома
забавно.
3. Немојте му никада говорити о моралу; ово ваља ово не ваља, ово смеш учинити, оно не смеш… Не говорите му о дужностима и обавезама према друштву.
4. Увек спремајте за њим и ослободите га сваке обавезе.
5. Свађајте се стално пред њим, па се неће зачудити ако се било шта догоди у породици.
6. Дајте му новац сваки пут кад затражи и нека га троши како хоће. Ако сте Ви патили, не мора Ваша маза!
7. Испуните му сваку жељу кад је реч о јелу и пићу.
8. Убек будите на његовој страни кад га нетко нападне: учитељ, професор, вероучитељ, сусед… тако ћете га одгојити у уверењу да je увек у праву.
9. Кад упадне у у било какву неприлику, реците да сте Ви криви и тако ћете га ослободити сваке одговорности.
Ако учините 80% од наведенога, будите задовољни, остварили сте циљ. Упропастили сте своје дете
Научите дете да бије своје битке
Сваком детету се догоди да се неког дана не уклопи у игру са осталом децом, да добије ружан надимак на игралишту, да му се друго дете због нечега руга, да се посвађа са другарима и пати због тога. И сваком родитељу је тешко да гледа своје дете у таквој ситуацији.
Питање је да ли се ви умешате када се тако нешто догоди?
Стручњаци саветују да не би требало.
Кад родитељ осети да му је дете обесхрабљено, потиштено или лоше воље, обично има нагон да га заштити и то је нормално, али мешање у овакве ситуације може да има негативан утицај на развој вашег детета. Ако стално бијемо битке наше деце, ми им несвесно шаљемо поруку да сматрамо да нису способни да сами реше ситуацију у којој се налазе.
Кроз решавање оваквих несугласица деца уче како да комуницирају и како да решавају конфликте између себе. То не само да позитивно утиче на њихово самопоуздање, већ их и јача.
Наравно да би, у случају да друга деца малтретирају ваше дете, требало да се умешате.
Уместо да се мешате шта бисте требало да радите?
Уместо да се директно укључите у евентуалне конфликте, које ваше дете има са другом децом, пробајте неки од следећих начина не би ли помогли свом детету:
Будите саосећајни и понудите му емотивну подршку. Не кријте од њега да сте потпуно свесни ситуације и да разумете како се осећа.
Овакав приступ ће помоћи вашем детету да стекне увид у своја осећања и помоћиће му да схвати да га ви подржавате, што ће вас међусобно зближити и ојачати ваш однос.
Покажите му како комуникација функционише. Научите га да користи изјаве које почињу са ЈА, а не са ТИ. На пример, уместо да каже: ”Оставили сте ме”, да може да изјави: “Ја сам љут јер нисам укључен у такмичење.”
Научите га да се саосећа са другом децом. Постављајте питања као што су: “Шта мислиш како се Марко због тога осећа?”. Охрабрите дете да сноси последие својих поступака. Скрените му пажњу да је само оно способно да контролише своје акције и реакције, то ће му помоћи да постане одговорнија одрасла особа.
Дилеме око васпитања – Зоран Миливојевић
ПСИХОПОЛИС у Културном центру Новог Сада – Срећно дете, несрећни одрасли (дилеме око васпитања)
Говори: др Зоран Миливојевић, психотерапеут.
Говори: др Зоран Миливојевић, психотерапеут.
Ша
је васпитање, а шта дисциплина? Како деца доживљавају оно што им
говоримо? Како показати љубав, а не постати попустљив ротиљ? Какви људи
постају наша деца?
Ово су само нека од питања на која вам
одговор даје др Зоран миливојевић. Изванредно предавање које би требало
сваки родитељ да погледа.
Зоран Миливојевић, др мед., је
психотерапеут с дугогодишњом праксом у индивидуалној, партнерској и
групној терапији. Први је у источној Европи стекао највиши степен
интернационалног супервизора и едукатора Међународног удружења за
трансакциону анализу (ИТАА), као и Европске асоцијације за трансакциону
анализу (ЕАТА). Изабрани је међународни предавач на Универзитету Сигмунд
Фројд у Бечу, супервизор у Центру за лечење зависности од забрањених
дрога Психијатријске клинике у Љубљани, члан председништва
Психијатријске секције Српског лекарског друштва и председник
Председништва Савеза друштава психотерапеута Србије, стручни директор
Психополис института, Нови Сад, председник је ТА Центра – Асоцијације
трансакционих аналитичара Србије.
http://zelenaucionica.com/dileme-oko-vaspitanja-zoran-milivojevic/
Здрава породица
Често
се сусрећемо са термином „здрава породица“. То је окружење у којем
увијек постоји љубав, топлина, правичност… Заправо, сви тежимо да
изградимо „здраву“ породицу, како би наша деца израсла у стабилне и
успешне људе.Док се већина слаже у томе да знамо препознати „нездраву“ породицу и карактеристике таквих односа, знамо ли шта заправо значи здрава породица?
Ево неколико питања које требате поставити себи како бисте знали градите ли здраво окружење за своју децу:
Да ли се према сваком детету односите као према појединцу?
Свако дјете има свој темперамент, свој начин гледања и интеракцију са светом око себе. Родитељи једнако воле своју децу, али, наравно, имају различите врсте односа са сваким од њих. Индивидуализујте свој однос са сваким од своје деце. Тако ћете јачати њихове снаге и таленте. Такође, избегавајте непријатне упоређење међу браћом и сестрама, или пријатељима.
Имате ли редовну породичну рутину?
Дјеца и родитељи требају имати устаљену, свакодневну рутину. Јутарње обавезе, оброци и одлазак на спавање требају имати свој тачан распоред и време, тако ће се породица лакше организовати. Деца такођер јако воле породичне ритуале и традиције, као што су рођендани, летовања или излети.
Више о ритуалима који зближавају породицу
Да ли ваша породица активно учествује у широј породичној заједници?
Породица функционише боље ако чланови осећају повезаност и подршку пријатеља и родбине. Обично, такви односи захтевају ангажман и око питања која се не тичу ваше уже породице.
Јесу ли ваша очекивања од себе и других чланова породице реална?
Свест, знање и вештине вашег детета се стално мијењају. Посматрајте, читајте и разговарајте са другима како би знали шта реално можете очекивати од вашег детета у свакој фази развоја. И родитељи имају ограничења, обзиром на средства и време које имају на располагању. Не постоје супер-родитељи, постоје само појединци који се труде.
Да ли време које проводите са члановима породице доприноси добрим односима између вас?
Већина времена које проводите са партнером и децом треба бити забавно, опуштено, смислене и, колико је то највише могуће, без сукоба.
Водите ли рачуна о властитим потребама?
Родитељи би требали водити здрав особни живот (укључујући правилну прехрану, вјежбање и навике спавања). Одвојите вријеме за ствари у којима уживате. Ваша деца ће бити задовољнија ако су ваше емоционалне потребе задовољене. Деца су најсрећнија ако расту уз родитеље који су у складном односу.
Преузимате ли моралне и друштвене одговорности у животу?
Ви сте најважнији узор за ваше дете. Покажите свој систем вредности кроз дела и речи.
Тражено "За родитеље"
.
Савршени родитељи не постоје
Баш
као што не постоје ни савршена деца. Сви смо ми људи, са манама и
врлинама, и по својој природи, далеко смо од савршенства. И управо смо
због тога јединствени. И све док трагамо за најбољим решењима и
покушавамо бити бољи сваког дана, најбољи смо родитељи нашој деци.Многи људи вјерују у мит о савршеним родитељима – идеални отац и мајка који подижу сретну децу без проблема, недоумица и погрешки. Истина је заправо да не постоји савршен родитељ.
Родитељи се често питају да ли су негде погрешили у васпитању, нарочито када деца крену у школу и када долази до уобичајених проблема у понашању. Понашање деце понекад није у складу са родитељским захтевима: избегавају кућанске послове, проводе превише времена гледајући ТВ или играјући видео игрице, свађају се са браћом и сестрама или имају потешкоћа у испуњавању школских обавеза. Други проблеми се односе на децу која имају природно „тежак“ темперамент или која желе више независности него што родитељи сматрају да је довољно. Такође, у школском узрасту деца све више потпадају под утицај вршњака, па теже активностима које некада родитељи не одобравају. Saznaj više »
Родитељска доследност
Бити родитељ је захтеван посао за читав живот. Улога родитеља је да се брине, негује, води и усмерава дете у свакој фази одрастања. Доследност је важан сегмент родитељства, који може бити захтеван за родитеља, али дугорочно гледано, изузетно користан за диете (и за родитеље)
Шта је доследност?
Бити доследан не значи бити строг или оштар. Бити доседан је радити и захтевати ствари на исти начин увиек и сваки дан. То значи да требате поставити јасна правила и држати их се без обзира на начин којим диете покушава изменити правило: плачем, љутњом осмехом или познатом реченицом: „Мама, молим те, само овај пут!“
Постављање базних правила:
Рачунару и ТВ-у није место у дечијој соби
Телевизори и рачунари би требали бити забрањени у дечиј
им собама, тврде научници.Они су упозорили да електронички уређаји могу пореметити сан, што доводи до проблема с памћењем и лошијих оцјене у школи.
Додали су да здрав сан може бити особито важан за дјецу која тек требају ући у пубертет.
Фински научници су испитали 353 дјеце у доби од 10 до 11 о кориштењу рачунра и гледању телевизије, те о њиховим навикама спавања, а испитивање је поновљено након 18 месеци. Saznaj više »
Ово наша деца не умеју да нам кажу, а ми бисмо морали да знамо!
1. Моје руке су мале: не очекујте савршенство кад распремам кревет, цртам или бацам лопту. Моје ноге су кратке: успорите како бих вас могао стићи.
2. Моје очи не виде свет као ваше: помозите ми да га откријем и немојте ме спутавати.
3. Знам да је то тешко, али немојте ме упоређивати с мојом браћом и сестрама или с другом децом.
4. Моја осећања су крхка. Молим вас, имајте разумевања за моје потребе. Не зановетајте по цео дан. Ни ви вероватно не волите кад вам се замера због ваше радозналости.
Saznaj više »
Да ли сте успешно развили одговорност код деце?
Врло честа, иако добронамерна, грешка родитеља је константно исправљање, приговарање детету и дељење савета на сваком кораку. То омета комуникацију на свим пољима, деца се уче да не могу сама решити проблем, да то за њега/њу чине мама и тата и да је најбоље ако само послушају што им је речено. Старија деца често схвате да не морају ни послушати већ само ћутати и правити се да слушају. Врло често такав однос развија пасиван отпор код деце, тако да ћете чути да кажу “Да, да, разумео сам” пре него и завршите реченицу или да одсутно климају главом гледајући у телевизор. У тинејџерском добу тај пасивни отпор често прерасте у активни, па свађе и одбијање послушности постану свакодневни.
Чак и деца која се не опиру науче да проблеме решавају родитељи, па смање свој труд. Тако у школи не покушавају да схвате градиво, очекујући да ће им то после објашњавати родитељи, пуштају да им се скупљају лоше оцене – скривајући их да не би било приговарања, праве се да разумеју и оно што не разумеју да не би било критиковања и саветовања. Слушање детета претпоставља да не прилазимо тражећи квар који треба отклонити, већ са истинским интересом, дајући детету прилику да исприча шта му је битно, а с циљем да чујемо како се дете осећа, шта оно жели и како му можемо помоћи да само реши проблем. Врло је важно питати дете шта жели од нас, какву помоћ очекује, па проценити који део оно може само, а где заиста ми морамо ускочити. Циљ родитељства уопштено је оспособити дете да постане самостална одрасла особа, а део тога је и самосталност у школи, како по питању учења и бриге за свој успех, тако и по питању односа с вршњацима и учитељима.
Синдром паметног детета (колико су битне радне навике)
“Синдром паметног детета” означава дете које је захваљујући својој
изузетној интелигенцији било веома успешно у првој фази школовања, иако
није развило радне навике. Упркос успеху током основног и можда
средњошколског образовања, оваква деца често на студијама доживљавају
бродолом.
То су деца која имају добре оцене иако не уче код куће. Ако је пазило на часовима и културно се понашало, овакво дете може да заврши основну школу као одлично.
Све док градиво није обимно, паметно дете је у стању да импровизујући добије солидну оцену. Како не добија лоше оцене, родитељи немају сигнал да нешто није у реду. Али касније, у гимназији или факултету, када градиво постаје обимно, ова деца постају неуспешна. Прецењујући своје способности, а потцењујући обим градива, паметна деца се одлучују за кампањско учење.
Типично је да током студирања „заглаве” на оним предметима који су толико обимни, да краткотрајне кампање нису довољне за успешно полагање.
Оваква млада особа свој академски неуспех схвата као доказ своје глупости. Лако губи самопоштовање. Код веома амбициозних младих људи, неуспешност због недостатка радних навика може да води у депресију, самодеструктивност и друге проблеме.
И зато родитељи који не помишљају да ће упркос одличним оценама њихово паметно дете имати проблем, треба да знају да су радне навике нешто без чега је тешко бити успешан и задовољан. Родитељи су ти који треба дете да навикавају на учење код куће, јер навика учења једино тако настаје.
Зоран Миливојевић
Ne pišem ovo da bih govorio o tome koliko je Jana sjajna, nego koliko veliki problem ima ona, ali i ostala darovita deca, koja su hteli mi to da priznamo ili ne deca sa posebnim potrebama, samo sa druge strane u odnsu na decu sa nižim stepenom inteligencije. O čemu je reč?
Znate
Jana, kao darovito dete nikada neće imati rezultate kao talentovana,
ali ne i darovita daca iz Rusije. Zašto? Zbog treninga. Zbog sistema
koji je napravljen da neguje osrednjost. Par meseci nakon početka
igranja, sa Janom više niko u školi nije hteo da igra. Trener, genije je
roditeljima priznao da Jana malo pauzira i da sačeka, da odmori, da bi
je druga deca malo stigla! Oni su želeli da istraju i obezbedili su joj
učešće na desetinama turnira sa raznim kategorijama – starijom decom,
odraslima, pa čak i penzionerima, koje je većinom matirala u nekoliko
poteza. (digresija, interesantno je da Jana igra brzopotezni šah u kojem
za jedan potez imaš par sekundi… Fenomenalno). Spremajući se evropsko
prvenstvo, ona plavokosa, stidljiva devojčica podelila je magdan sa
jednim dečakom od 17 godina visokom 1,80. Kada ga je “izula” za 9
minuta, pitala ga je koliko godina ima. Izvinila mu se jer gaje
pobedila, zato što nije znala koliko je stariji…
Sa evropkog prventva vratila se sa punom sveskom. Uspela je da popiše poteze Ruskinja koje igraju brzinom munje i koje su je pobeđivale.. Nakon nekoliko partija ona je ukapirala paterne i popisala ih, donela svom treneru koji ju je gledao sa nevericom, pokazujući mu u čemu su grešili dok su vežbali.
Ja znam da prava darovitost nađe put do realnosti i da ona ljudima koje “zaposeda” predstavlja neopisivu kreativnu bol koja može da se zadovolji samo ako se ostvari. Ali, šta bi bilo ako bismo, na koliko kao društvo bili materijalno siromašni, našli način da čujemo roditelje koji imaju takvu decu. Šta ako bismo mogli samo da ih promovišemo kao izvanredne pojedince koji postižu čudesne rezultate. I to bi, za početak bio dovoljan vetar u leđa, jer tih 0.03% ljudi koliko ih otprilike ima u jednom društvu su oni koji imaju potencijal da promene svet. Ako Srbija ima 1,500,000 dece – to znači da trenutno među nama živi 900 dece koji imaju sposobnost da promene svet. Njima su stvari nezamislive većini ljudi logične i jednostavne.
Elem, Oni će u svakom slučaju postati vrhunski u nečemu. Sada, da li će biti automehaničari ili kvantnimehaničari zavisi od nas kao njihovog okruženja. Ukoliko za početak budemo samo pričali o njima, razvićemo svest i emocije, više ljudi će o tome pričati, shvataće važnost natprosečnih, ideje će se roditi, neko će pokrenuti akciju, a akcija će dati razultate. Ovo je moj doprinost toj ideji, bar za ovo nedeljno jutro.
Um i telo čine celinu – ako menjamo stvarnost, treba prvo da promenimo svoje razmišljanje
То су деца која имају добре оцене иако не уче код куће. Ако је пазило на часовима и културно се понашало, овакво дете може да заврши основну школу као одлично.
Све док градиво није обимно, паметно дете је у стању да импровизујући добије солидну оцену. Како не добија лоше оцене, родитељи немају сигнал да нешто није у реду. Али касније, у гимназији или факултету, када градиво постаје обимно, ова деца постају неуспешна. Прецењујући своје способности, а потцењујући обим градива, паметна деца се одлучују за кампањско учење.
Типично је да током студирања „заглаве” на оним предметима који су толико обимни, да краткотрајне кампање нису довољне за успешно полагање.
Оваква млада особа свој академски неуспех схвата као доказ своје глупости. Лако губи самопоштовање. Код веома амбициозних младих људи, неуспешност због недостатка радних навика може да води у депресију, самодеструктивност и друге проблеме.
И зато родитељи који не помишљају да ће упркос одличним оценама њихово паметно дете имати проблем, треба да знају да су радне навике нешто без чега је тешко бити успешан и задовољан. Родитељи су ти који треба дете да навикавају на учење код куће, јер навика учења једино тако настаје.
Зоран Миливојевић
U Srbiji trenutno živi oko 900 dece sa sposobnošću da promene svet koji poznajemo!
Jana ima 8 godina. Na Evropskom Prvenstvu je osvojila 10-o mesto odmah nakon ekipe od 10 Ruskinja. Sad, razlika je u tome što Ruskinje već 4 godine svakodnevno vežbaju sa ličnim trenerom, a Jana par puta nedeljno ode na trening u školicu šaha u svojoj školi iz jednog Beogradskog predgrađa.Ne pišem ovo da bih govorio o tome koliko je Jana sjajna, nego koliko veliki problem ima ona, ali i ostala darovita deca, koja su hteli mi to da priznamo ili ne deca sa posebnim potrebama, samo sa druge strane u odnsu na decu sa nižim stepenom inteligencije. O čemu je reč?
Znate
Jana, kao darovito dete nikada neće imati rezultate kao talentovana,
ali ne i darovita daca iz Rusije. Zašto? Zbog treninga. Zbog sistema
koji je napravljen da neguje osrednjost. Par meseci nakon početka
igranja, sa Janom više niko u školi nije hteo da igra. Trener, genije je
roditeljima priznao da Jana malo pauzira i da sačeka, da odmori, da bi
je druga deca malo stigla! Oni su želeli da istraju i obezbedili su joj
učešće na desetinama turnira sa raznim kategorijama – starijom decom,
odraslima, pa čak i penzionerima, koje je većinom matirala u nekoliko
poteza. (digresija, interesantno je da Jana igra brzopotezni šah u kojem
za jedan potez imaš par sekundi… Fenomenalno). Spremajući se evropsko
prvenstvo, ona plavokosa, stidljiva devojčica podelila je magdan sa
jednim dečakom od 17 godina visokom 1,80. Kada ga je “izula” za 9
minuta, pitala ga je koliko godina ima. Izvinila mu se jer gaje
pobedila, zato što nije znala koliko je stariji…Sa evropkog prventva vratila se sa punom sveskom. Uspela je da popiše poteze Ruskinja koje igraju brzinom munje i koje su je pobeđivale.. Nakon nekoliko partija ona je ukapirala paterne i popisala ih, donela svom treneru koji ju je gledao sa nevericom, pokazujući mu u čemu su grešili dok su vežbali.
Ja znam da prava darovitost nađe put do realnosti i da ona ljudima koje “zaposeda” predstavlja neopisivu kreativnu bol koja može da se zadovolji samo ako se ostvari. Ali, šta bi bilo ako bismo, na koliko kao društvo bili materijalno siromašni, našli način da čujemo roditelje koji imaju takvu decu. Šta ako bismo mogli samo da ih promovišemo kao izvanredne pojedince koji postižu čudesne rezultate. I to bi, za početak bio dovoljan vetar u leđa, jer tih 0.03% ljudi koliko ih otprilike ima u jednom društvu su oni koji imaju potencijal da promene svet. Ako Srbija ima 1,500,000 dece – to znači da trenutno među nama živi 900 dece koji imaju sposobnost da promene svet. Njima su stvari nezamislive većini ljudi logične i jednostavne.
Elem, Oni će u svakom slučaju postati vrhunski u nečemu. Sada, da li će biti automehaničari ili kvantnimehaničari zavisi od nas kao njihovog okruženja. Ukoliko za početak budemo samo pričali o njima, razvićemo svest i emocije, više ljudi će o tome pričati, shvataće važnost natprosečnih, ideje će se roditi, neko će pokrenuti akciju, a akcija će dati razultate. Ovo je moj doprinost toj ideji, bar za ovo nedeljno jutro.
Um i telo čine celinu – ako menjamo stvarnost, treba prvo da promenimo svoje razmišljanje
Нема коментара:
Постави коментар