ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ШКОЛУ

Поласком у школу дете завршава животни период у којем није било већих обавеза и тежих

задатака. Сада за дете почиње нова животна ситуација, због које су и његове емоције нове и

сложеније. Оно се осећа веома поносним што постаје ђак, али се јавља и стрепња, па и страх:

упознаје наставника о коме је до тада само слушало, због кога се радовало поласку у школу,

али којим су га понекад и плашили. Ту су нови, многобројни другови и другарице. Почиње

потчињавање једном новом режиму: раду и реду у колективу.

Од правилне припреме детета за школу зависи његов успех на почетку, па и током читавог

школовања. Ако је значај припреме толики, морамо, у том случају, знати шта се подразумева под

припремом, када она почиње и колико траје. Значи ли то да родитељ треба свакодневно да одвоји

по неколико часова и да дете учи да чита, пише и рачуна?

Извесни родитељи сматрају да је припрема детета за школу баш то: научити га да препознаје и

пише штампана слова, па и да чита, и то на неколико дана пре поласка у школу.

Дешавају се и овакве ситуације: крај августа, отац узима неки стари буквар или новине и каже:

„За који дан полазиш у школу, треба да знаш неко слово.“ Показује испитује, проверава. Дете је

понеко слово и упамтило, више није него што јесте. Отац губи стрпљење, оставља и буквар и дете

вичући: „Ништа од тебе неће бити, понављаћеш први разред.“ Несрећнији почетак школовања не

може се замислити. Дете може заиста, да заувек омрзне учење. а посебно читање.

Колико трају припреме за школу?

Припреме за полазак у школу трају много дуже, није претерано рећи да почињу, заправо,

по рођењу детета. Зато је потребно нагласити да дете треба систематски припремати за школу,

поготову кад се зна да је период од рођења до поласка у школу најважнији за развој физичких и

психичких потенцијала (такозвано оптимално доба). Значи, припреме детета трају од рођења до

поласка у школу.

Какве могу бити припреме?

У педагошкој литератури налазимо овакву поделу:

- интензивна припрема и

непосредна припрема.

„Интензивна припрема траје од пете до седме године. Непосредна припрема траје од уписа детета

у први разред, па до почетка наставе.“

Интензивна припрема

Предшколске установе организују разне облике боравка деце:

- целодневни боравак;

- полудневни боравак;

- скраћени програм у трајању од 3 часа дневно („Мале школе“);

- минимални програм (240 часова годишње).

У тим установама као и у многим основним школама организују се групе предшколске деце у

којима се ради по припремном програму.

Да би будуће прваке што боље припремили за полазак у први разред, васпитачи ће радити

на томе да се деца што боље вербално изражавају, а то ће постићи сталним увежбавањем и

1 Милан Чордашић:

Кад ваше дете пође у школу

, Дечје новине, Горњи Милановац, 1983.

СРПСКИ ЈЕЗИК / I

оспособљавањем да препричавају кратке и лаке приче, цртане филмове или догађаје из породичног

живота. Код деце ће се постепено развијати и усавршавати говор, јачати пажња, концентрација,

мишљење и други психички процеси.

Када је реч припреми деце за почетно писање, важан задатак васпитача је развој крупне

моторике, тј. моторике раме-лакат-шака, што доводи до развијања моторичке осетљивости и

унапређивања развоја ситних мишића шаке и прстију.

Развој графомоторике ће се лако и спонтано одвијати кроз различите ликовне и физичке

активности.

Они неће занемаривати ни развијање просторних односа: горе-доле, лево-десно, изнад-испод,

испред-иза, што се такође лако и успешно развија кроз ликовне, физичке, али и друге дневне

активности у вртићу.

Основни циљ овог програма је свакако да се деца, будући прваци што боље припреме за

почетно читање и писање и стицање елементарних математичких појмова.

Међутим, не треба занемарити емотивни и психолошки значај припрема, које се односе на

приближавање школе деци и смањење нелагодности, па чак и страха од поласка у први разред.

Како се врше интензивне припреме?

Деца у овом периоду највише науче: посматрањем, имитацијом и идентификацијом. У

овом периоду развоја највише опонашају своје родитеље. Они се са њима идентификују, јер су

родитељи за децу најбољи, најлепши, најпаметнији. Понеки родитељи се жале да“хиљаду

пута

понављају исте ствари, а дете никако то да упамти“. Зато је боље не говорити много како и шта

треба да ураде. Ако родитељи правилно раде, правилно говоре. правилно поступају, њихова ће

их деца једноставно имитирати и идентификовати се са њима. Наравно, потребно је и вербално

поучавање. Осим од родитеља, деца много науче и од друге деце, својих вршњака. Предшколска

педагогија увршћује друштво вршњака у најважније факторе правилног психичког развоја. Није

тешко препознати децу која расту међу одраслима, без дружења вршњацима. Она су повучена у

себе (интровертна), стидљива и несигурна или агресивна, асоцијална, нерадо дају своје играчке и

друге ствари, узимају их друге деце неспретно, грубо; отимају. Не умеју да сарађују, да се играју,

не поштују правила игре јер их и не знају. Зато греше родитељи који забрањују деци да се друже

са вршњацима. Дружење са вршњацима, заједничке игре у дворишту, па и на улици (ако нема

опасности од саобраћаја) представља интензивно припремање за школу.

Непосредна припрема

Од дана када су родитељи одвели дете први пут у школу ради уписа (април или мај месец),

па до дана поласка у школу - 1. септембра, траје непосредна припрема за школу. У кући треба

сва

ко

дневно причати о школи, наставнику, о томе шта ће, дете у школи учити, с ким ће седети и

друго.

Дете ће с радошћу очекивати дан поласка уколико је за то правилно припремљено. Зато му

треба стрпљиво и с љубављу причати о школским обавезама, приказати школу онаквом каква

је: у школи ће имати много другова са којима ће се играти, али у школи ће учити. Понекад ће му

можда бити тешко, али ту је наставник који га воли и који ће му помоћи да стекне знања, а кога

ће оно поштовати. Детету не треба причати бајке о школи, не треба од школе правити позориште

и говорити му: „У школи ће ти бити лепо, тамо ћете певати, играти, шалити се и учити“, јер

када наиђу прве тешкоће, оно се може разочарати и претрпети неуспех. У оквиру непосредних

припрема, дете треба да схвати да ће се у школи и учити и играти, али тамо постоји ред који се

мора увек поштовати.

Још више ће погрешити родитељи који школом застрашују дете, а од наставника праве баука

да би „на време схватило озбиљност школовања“. Може бити и фатално за будуће учење ако се

детету говори: „Само да пођеш у школу, научиће те оно памети.“ А и такве речи се често могу

чути.

СРПСКИ ЈЕЗИК / I

Зрелост деце за полазак у школу

„Моје дете је сасвим зрело, мада још нема довољно година за упис у школу.“ Овим речима

се понеки родитељи обраћају наставнику или школском педагогу. су најчешће они чија су деца

постигла интелектуалну рану зрелост. Али, интелектуална зрелост није једини разлог да детету

ускратимо годину дана игре и безбрижног живота. Затим, та зрелост се може односити на неке

области: дете је можда научило да чита, али не мора да је способно да рачуна, или можда није у

стању да само организује своје активности. Према подацима, међу децом коју доводе психологу

због проблема учења највише је опих који су раније пошли у школу. Треба видети кад је дете у

потпуности зрело за упис у први разред, о каквој зрелости можемо говорити. Теоретичари се

слажу да је за упис у школу потребно да дете буде физички и психички зрело, односно да поседује:

телесну, личну и функционалну зрелост.

Телесна зрелост

Ову зрелост утврђује лекар. Дете треба да буде телесно добро развијено, да може без тешкоћа да

пређе пут од куће до школе и да на леђима носи тешку ђачку торбу. У школи треба да буде у стању

да прати наставу, а код куће да ради домаће задатке и помаже у кућним пословима. Међутим,

дешава се да је дете добро физички развијено, али то још не значи да га треба уписати у школу.

Лична зрелост

Може ли дете свакодневно да се одвоји од својих родитеља по неколико часова? Може ли

издржати прекоре који ће му, можда, бити упућени у школи? Да ли је способно да се укључи у

игру и у рад са својим вршњацима? Сва ова и још многа друга питања могу се поставити када је

реч о дететовој социјалној и емотивној зрелости које чине његову личну зрелост. Дете које не

поседује личну зрелост није спремно да игру замени учењем, али родитељи често имају своје

разлоге да га упишу раније у школу и да му одузму годину дана детињства и безбрижне игре.

Најчешћи мотиви због којих родитељи уписују децу у школу без навршених седам година;

дете ће следеће године бити много старије од осталих ученика у разреду (нарочито рођени у

прва три месеца уписне године);

- дете познаје сва слова и научило је да чита, објашњавају родитељи;

- опредељење за одређеног наставника;

- да би ишло са дететом из суседства;

- да би ишло са старијом сестром у исту смену;

- у радно време родитеља дете је само код куће, а у школи је „збринуто“;

ако је старије дете хендикепирано у менталном развоју, родитељи желе да компензују успехом

млађег детета;

- старије дете је пошло раније у школу. па „добро учи“.

Има још много разлога којима родитељи објашњавају своју жељу да дете упишу раније у школу.

Већина деце на питање да ли баш желе да иду у школу или би се радије играла још годину дана,

одговара да „мама и тата хоће да пођем у школу“.

Ово су подаци из рада Комисије за ранији полазак деце у школу у једној београдској

општини.

То су примери деце која поседују физичку и интелектуалну зрелост, али нису још емотивно и

социјално зрела.

Др Вера Смиљанић, др Иван Топичић:

Дечја психологија

, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1970.

СРПСКИ ЈЕЗИК / I

ункционална зрелост

У предшколском периоду дете често не разликује стварност од маште: оно види предмете или

појаве онако како жели. Поласком у школу дете треба да поседује такву функционалну зрелост

да реалистички схвата свет око себе. Оно треба да поседује извесна математичка знања која се не

огледају у томе да уме да броји до сто или чак до хиљаду. Много је важније да овлада појмовима

положаја и квантитативним односима.

Све је ово неопходно имати на уму ако желимо да дете буде добар ђак, да му школски

живот причињава радост и задовољство. Морамо стално мислити на то да дете не сме бити

оптерећено.

Интелектуална припремљеност првака за школу

Дете почиње да учи одмах по рођењу. Иако није реч о систематском планском и организованом

учењу, дете до поласка у школу научи веома много.

Поласком у школу учење постаје озбиљније. Пажња мора бити више часова усредсређена

на поглед и речи наставника. Оно мора да га слуша да разуме оно што наставник прича и да

одговара на питања, значи, размишља и да закључује. Зато је у предшколском периоду потребно

интелектуално припремање деце за школу.

Шта би дете требало да зна?

Дете мора, пре свега, да научи како се зове, како му се зову родитељи и где раде. Треба да

стекне основна знања о свом месту и његовој најближој околини, да зна да се само оријентише у

тој непосредној околини, нарочито да се оспособи да без опасности (рецимо од саобраћаја) пређе

пут од куће до школе.

Родитељ треба да утиче на развој дечје маште, говора и мишљења. Говор детета ће зависити

од говора одраслих у породици. Веома је штетно тепати детету. Док причамо то треба да чинимо

природним темпом, а док слушамо дете, треба да будемо стрпљиви.

У најранијем периоду треба деци приближити свет књиге, прво преко сликовница, а затим

дечјих листова, часописа и књига. Дете је у стању да неуморно слуша читање одраслих. Оно убрзо

научи напамет оно што му читају, исправља их ако погреше, али и даље захтева да му се чита. Тако

му се развијају пажња, памћење и други психички процеси као и карактерно-вољне особине.

Која се интересовања јављају?

Код детета се јавља интересовање и за математику и преко тога не треба олако прећи, али је још

опасније ако га на то присилимо. Не мора да учи да броји „до хиљаду и назад“ јер дете најчешће

броји механички, али га треба оспособити за схватање квантитативних односа и положаја међу

предметима, геометријских односа, а када је у питању бројање, довољно је да научи да броји до

20, али мисаоно.

У овом периоду дете много воли да црта и то му треба омогућити. Цртање ће утицати на развој

мускулатуре руку, на уочавање облика и боје (када црта фломастерима). Ово неће бити тешко јер

дете врло рано показује интересовање за цртање, а на претходном степену развоја за шарање, па

можемо рећи да су већ тада почеле припреме детета за писање.

Најчешће дилеме родитеља

Најчешћа питања и дилеме родитеља јесу да ли дете треба да научи да чита пре поласка у школу.

На основу испитивања која су обављена, зна се да је све више деце која пре поласка у школу науче

мањи или већи број штампаних слова, па и читање. Ако дете жели и има интересовања, само

СРПСКИ ЈЕЗИК / I

ће научити да чита најчешће кроз игру, уз помоћ старије браће, телевизије, штампе, реклама,

плаката. Али, ако не показује такво интересовање, не треба га на то присиљавати.

Зато исправно поступају наставници који забринутим родитељима на питање: Треба ли дете

да научи да чита пре поласка у школу? кажу: Ако дете зна да чита - добро је. Ако не зна -

нау

чиће.

Ако дете зна да

чита,

наставник не сме да га враћа на учење слова, јер ће на тај начин изгубити

мотивацију за читање, па и интересовање за школу. Детету ће бити досадно да слуша оно што већ

зна.

Добром стручњаку ће деца која знају да читају бити од користа, ангажоваће

их у оквиру

организовања рада по нивоима да помажу својим друговима који тек савлађују вештину

читања.

Уколико дете није научило да чита пре школе,

наставник такође има обавезу да га храбри и

да му говори да је пошло у школу да би научило, да ће ускоро и оно читати као његови другови.

Наставник не сме да покаже нестрпљење и нервозу уколико неко дете спорије схвата звучни

састав речи, графичку структуру

слова или тешко „слива гласове“ при шчитавању. Такву децу

наставник храбри осмехом, погледом и речима. Грдњом и претњама ће само инхибирати иначе

уплашено и несигурно дете, па ће цео процес учења продужити уместо да га убрза.

http://citanje-pisanje-metodika.blogspot.com

TEORIJSKO-METODOLOŠKA PITANJA

OSNOVNA OBILJEŽJA PROCESA ČITANJA I PISANJA

CILJ I ZADACI

SADRŽAJ NASTAVE

PLANIRANJE NASTAVNIH SADRŽAJA I PRIPREMNE AKTIVNOSTI

PEDAGOŠKO-PSIHOLOŠKE POSTAVKE, DIDAKTIČI ZAHTJEVI I OPŠTA METODIČKA PITANJA

Pojam metodike nastave početnog čitanja i pisanja

Metodika je jedna od pedagoških nauka koja proučava zakonitosti nastave određenog nastavnog predmeta. To je pedagoška disciplina koja se bavi zadacima i organizacijom vaspitno-obrazovnog rada i okvira pojedinih predmeta ili područja.

Početno čitanje i pisanje je sa sastavni dio nastave maternjeg jezika u osnovnoj školi u okviru koga se učenici uvode, vježbaju i razvijaju svoja znanja i sposobnosti pravilnog tečnog čitanja tekstova, njihovog adekvatnog usmenog i pismenog prikazivanja.

Nastava početnog čitanja i pisanja je organizovan vaspitno-obrazovni proces kojim se postavljaju osnove pismenosti učenika i polaznika koja je izuzetno važna, pa čak i presudna za njihov razvoj i napredovanje ne samo u nastavi meternjeg jezika već i u obrazovanju, nauci, kulturi i životu uopšte.

Metodika nastave početnog čitanja i pisanja je didaktički, psihološki i elementarno lingvistički utemeljena naučna pedagoška disciplina koja proučava nastavu i učenje početnog pisanja i čitanja u cilju njihovog unapređenja.

Predmet i područje metodike nastave početnog čitanja i pisanja

Predmet izučavanja metodike nastave početnog čitanja i pisanja su zakonitosti, etape, metode, postupci, oblici, sredstva i ostale komponente i problemi nastavnog, vannastavnog i samoedukacijskog obučavanja učenika i polaznika u početnom čitanju i pisanju.

Istraživačko područje metodike nastave početnog čitanja i pisanja obuhvata:

Epistemiološko-metodološka pitanja ili probleme određivanja pojma, predmeta, specifičnosti metodičke discipline sa ostalim pedagoškim naukama

Istorijski razvoj NPČiP

Značaj i zadatke NPČiP

Psihološke osnove čitanja i pisanja i njihovo učenje

raspored nastavnih sadržaja, planiranje, pripemanje, izvođenje i vrednovanje NPČiP

Sadržaj i načini rada u pripremnom periodu u NPČiP

Suštinu i efikasnost metoda i postupaka u NPČiP

Izbor, izrada i primjena sredstava u NPČiP

Oblike rada NPČiP

Povezivanje sa ostalim područjima nastave maternjeg jezika sa dopunskom nastavom, vannastavnim aktivnostima i sa ostalim predmetima

Teškoće u čitanju i pisanju i njihovo otklanjanje

Koncepciju i metodologiju daljeg razvijanja i spitivanja i unapređenja čitanja u osnovnoj školi.

Metodološke specifičnosti metodike nastave početnog čitanja i pisanja

Jedna od pretpostavki ostvarivanja zadataka jeste usavršavanje metodologije metodičkih istraživanja, odnosno prilagođavanje metoda, tehnika i instrumenata pedagoškog istraživanja elementarno lingvističkim, psihopedagoškim, didaktičko-tehnološkim i ostalim specifičnostima nastave i učenja početnog čitanja i pisanja.

I u metodičkim istraživanjima primjenjuju se tehnike pedagoško-didaktičkog istraživanja (testiranje, anketiranje, intervjuisanje, sistematsko posmatranje, analiza dokumentacije) i instrumenti (testovi, upitnici ili anketni listovi, podsjetnici za intervju, protokol posmatranja, skaleri procjene i sl.).

Zadaci metodike nastave početnog čitanja i pisanja

Zadaci NPČiP:

da istražuje i osvjetljava cjelokupnu problematiku nastave i učenja PČiP

da daje naučno zasnovane smjernice i uputstva učiteljima u radu, čuvajući ih od davnašnjih grešaka i napora u „otkrivanju“ nepoznatog

da naučno-kritički vrednuje rezultate metodičkih i empirijskih istraživanja

da proučava metodičke koncepcije, ideje i praksu početnog opismenjavanja u prošlosti i da tako identifikuje i obogaćuje pozitivno metodičko nasljeđe.

da svoje uporište ima u stvaralačkoj metodičkoj praksi kao verifikatoru teorijsko-metodičkih rješenja i izvorištu novih istraživačkih problema, da kreativno vodi, „vuče“ praksu ka sve efikasnijim načinima obučavanja i usvajanja PČiP, a ne da ide iza nje i „gura“ tu praksu.

da se interdisciplinarno utemeljuje povezujući se međuzavisno sa pedagoškim i ostalim disciplinama kao što su pedagogija, didaktika, razvojna i pedagoška psihologija te elementarna lingvistika

Neposredno planiranje

Neposredno planiranje, projektovanje ili prirpemanje sadržaja rada na određenom času nastave početnog čitanja i pisanja obuhvata:

utvrđivanje naslova nastavne jedinice

određivanje pozicije nastavne jedinice u operativnom programu za maternji jezik i ostale predmete

utvrđivanje cilja časa i zadataka nastavnog rada

projekcija toka (strukture i organizacije) rada na času

konkretizacija zadataka (zahtjeva, pitanja sadržaja) zajedničkih, individualnih i individualizovanih aktivnostina času

Izbor oblika nastavnog rada, opštih i specifičnih nastavnih metoda i metodičkog postupka

selekcija postojećih i eventualna izrada novih nastavnih sredstava i didaktičko-metodičkog materijala

konsultovanje stručne literature

Ovi elementi nastave početnog čitanja i pisanja treba da budu zastupljeni u pismenoj pripremi za čas koju obično rade učitelji početnici, a narednih godina koriguju, dopunjuju i prilozima obogaćuju tu pripremu.

Izrada plana rada

Izrada plana rada može biti:

TRADICIONALNA ili klasična

monografska

grupna obrada slova

FLEKSIBILNA - kompleksni postupak u obradi slova i usvajanju čitanja

Globalni (godišnji orijentacioni) plan obuhvata osnovne etape, sadržaje i broj časova nastave početnog čitanja i pisanja u oviru cjelokupnog godišnjeg plana gradiva iz maternjeg jezika u I razredu osnovne škole

Operativni (tematski, mjesečni, nedeljni-sedmični) plan rada sadrži spisak nastavnih jedinica koje će učitelj sa učenicima realizovati u konkretnim uslovima.

Uobičajeno (tradicionalno, klasično, globalno) planiranje ne dolazi u obzor prilikom primjene kompleksnog postupka, jer učitelj ne obrađuje slova, vć ih djeca individualno usvajaju, svko svojim redom i tempom. Učitelj evidentira podatke o njihovom napredovanju i prema njemu organizuje dalji rad učenika.

Priprema za izradu plana rada

Obuhvata:

Analiziranje rezultata ispitivanja predznanja djece u poznavanju štampanih i pisanih slova, čitanju i pisanju

Opredjeljenja za jedan od metodičkih postupaka u obradi slova i učenju čitanja i pisanja

monografski

grupni

kompleksni

Upoznavanje didaktičko - metodičkih upustava i objašnjenja za realizaciju sadržaja početnog čitanja i pisanja datih u Nastavnom planu i programu za osnovnu školu

Proučavanje udžbenika (bukvara ili početnice) i priručnika

Uvid u materijalno - tehiču osnovu nastave

nastavna sredstva

didaktičko-metodički materija

Nivoi planiranja

Većina didaktičara, metodičara i praktičara razlikuje tri međusobno povezana nivoa planiranja:

GLOBALNO, GODIŠNJE, MAKRO planiranje čiji je rezultat godišnji orijentacioni ili makro plan gradiva ili sadržaja iz maternjeg jezika za jednu (nastupajuću) školsku godinu, u okviru kojeg u prvom plugodištu dominiraju sadržaji početnog čitanja i pisanja

OPERATIVNO ILI MIKRO planiranje (tematsko, mjesečno, nedeljno-sedmično) predstavlja konkretniju razradu svake tematske cjeline navedene u globalnom olanu, a rezultat takve elaboracije jeste mikro plan određenog nivoa konkretizacije (mjesečni, tematski, sedmični)

NEPOSREDNO planiranje ili prirpemanje nastavnih sadržaja i aktivnosti za određen nastavni čas, a rezultat je pismena projekcija rada na času "skica strukture, pismena priprema, podsjetnik itd."

Izrada plana ima dvije etape:

pripremu za njegovu izradu

izradu plana rada

·         Pojam planiranja i pripremanja

·         Nastavni sadržaji početnog čitanja i pisanja i broj časova za njihovu realizaciju određeni su Nastavnim planom i programom za osnovnu školu.

·

·         PLANIRANJE je metodičko razmišljanje o planu rada

·

·         PLAN RADA je (učiteljev) dokument metodički organizovane nastave početnog čitanja i pisanja, odnosno jasna projekcija vrsta i redosljeda izvođenja odabranih nastavnih aktivnosti.

·

·         Planiranje je struktuiranje i raspoređivanje sadržaja početnog čitanja i pisanja u skladu sa ciljevima, zadacima i rezultatima koje u ovoj nastavnoj oblasti želimo postići. Njime predusrećemo moguće greške i improvizacije.

Učenje čitanja i pisanja

Nastava početnog čitanja i pisanja izvodi se glasovnom analitičko-sintetičkom metodom uz ravnopravnu primjenu jednog od tri postupka - monografskog, grupnog, kompleksnog, a nastavnik je slobodan u njihovom izboru.

Pripreme za čitanje i pisanje

Vježbe u posmatranju, zapažanju i opisivanju

ljudi

predmeta

životinja

slike

Vježbe u slušanju govora

učitelja

druga

spikera

glumca

zvukova i šumova

Vježbe u usmenom izražavanju

slobodno pričanje

prepričavanje

pričanje na osnovu posmatranih predmeta, slika, filmova i događaja

pravilna artikulacija

čist, jasan i razgovjetan izgovor svih glasova

bogaćenje riječnika

aktiviranje pasivnog riječnika učenika

analiza glasovne strukture riječi

Vježbe pokreta ruke, šake i prstiju i njihova koordinacija

Uvježbavanje elemenata pisanih slova

Prethodna ispitivanja

Ispitivanje sposobnosti svakog djeteta za govorno opštenje

bogatstvo riječnika

odstupanje od književnog jezika

govorni nedostaci

ispravnost vida i sluha

Ispitivanje imješnosti učenja u kukovanju priborom za pisanje i crtanje

Ispitivanje poznavanja slova, čitanja i pisanja

Sposobnost za reprodukovanje kraće priče

Vrste (grupe) pisanja

Postoje dvije vrste (grupe) pisanja:

Pisanje PRITISKOM (koso pismo)

Pisanje POVLAČENJEM (uspravno pismo)

Pritiskom se oblikuju slova sastavljena od tankih i debelih linija ukošenih u pravcu pisanja, a povlačenjem se ispisuju uspravna slova sa linijama jednake debljine.

Tempo napredovanja u učenju početnog pisanja povlačenjem zavisi od:

kvaliteta grafomotoričke pripremljenosti (pokreti prstiju i šake)

usklađenosti vizuelnih, motornih i misaonih aktivnosti

preciznosti u uočavanju pojedinih oblika i strukture pojedinih slova

izbora adekvatnog pribora za pisanje (u početku se preporučuje grafitna olovka i gumica zbog korekcije grešaka)

nivoa stečenih vještina i navika u pisanju

uspješnosti demonstriranja pisanja pojedinih slova i njihove povezanosti u riječima

pedagoškog stila i metodičke umješnosti u pozitivnom motivisanju i podržavanju uspješnih pokušaja i pravovremenom korigovanju pogrešaka.

Usvajanje početnog pisanja podrazumijeva strpljivost.

Kada je riječ o učenju drugog pisma (latinica ili ćrilica), elementarna metodička pitanja su:

odvojeno ili uporedno učenje štampanih i pisanih slova. Oba pristupa imaju prednosti i nedostatke, a izbor zavisi o:

rješenja u školskom udžbeniku,

prethodnih znanja učenika i

metodičke osposobljenosti nastavnika

redoslijeda obrade - može biti isti i za štampana i pisana slova. Prvo se uče identična slova (A, E, J, K, O), pa približno slična (M, T), pa potpuno različita i na kraju slova istog oblika ali drugačijeg značenja (C, B, P, X, П)

Pojam i suština pisanja

Pod pojmom pisanje podrazumijevamo skup znanja, navika, vještina i sposobnosti pravilnog grafičkog oblikovanja pisanih i štampanih slova u određenom pismu.

Stiče se auditivno-vizuelnim percipiranjem i motoričkim uvježbavanjem grafičkih oblika slova i njihovim povezivanjem.

U okviru nastave početnog čitanja i pisanja učenici stiču znanja i umjenja u pisanju svakog slova i njegovom povezivanju u smislene riječi i rečenice. Učenik mora znati kako glas-riječ izgleda u pismu, zato su u nastavi početnog čitanja i pisanja neophodne vizuelne, akustične i motoričke vježbe.

Učenje pisanja u sistematskoj nastavi pisanja ima tri povezane etape:

pripreme za pisanje, što je često povezano sa čitanjem

savladavanje tehnike pisanja

vježbanje i usavršavanje pisanja

Prilikom obučavanja učenika u početnom pisanju, učitelj demonstrira faze pokreta ruke kojima se oblikuju elementi i ukupan oblik slova. On treba da navikava početnike da pišu slova koja će biti ujednačena po visini, širini i obliku i da ostvaruje približno jednak razmak između slova u riječi i rečenici.

Uporedno učenje čitanja i pisanja

Metodičari koji se zalažu za uporedno (istovremeno, paralelno) učenje čitanja i pisanja, navode sljedeće razloge:

Između učenja čitanja i pisanja postoji sličnost i uzročno posljedična povezanost. Uvježbavajući čitanje, učenik se priprema za pisanje, a vježbajući pisanje on usavršava čitanje. Akustična percepcija glasa prilikom uporednog učenja čitanja i pisanja združuje se sa vizuelnom predstavom o slovu, pa je pamćenje slova sigurnije i trajnije, što olakšava sintezu glasova u rečenici.

Kod uporednog načina rada djeca su mnogo aktivnija, jer pisanje iziskuje naročitu angažovanost. Povećana je mentalna aktivnost učenika , te se u većoj mjeri realizuju funkcionalni i vaspitni zadaci ove nastave.

Istovremeno učenje čitanja i pisanja dajemnogo više mogućnosti za raznovrsnost zadataka i aktivnosti, što donosi svježinu i novinu u radu pa takva nastava u većoj mjeri motiviše učenika.

Prednost uporednog učenja ovih vještina nije značajna sao za njihovo usavršavanje već i za postizanje boljih rezultataučenja u okviru ostalih predmeta jer se tako učenici osposobljavaju da samostalno koriste tekst kao izvor znanja ali i da pismeno rješavaju domaće zadatke.

Prilikom uporedne obrade čitanja i pisanja lakše je organizovati nastavu u kombinovanom odjeljenju, jer je tako lakše zaposliti učenike prvog razreda raznovrsnim zadacima u takvom radu ili indirektnoj nastavi.

Učenici se duže vježbaju u pisanju - pravilno i lijepo pisanje.

Koncepcija odvojenog učenja čitanja i pisanja

Odvojeno učenje čitanja i pisanja organizuje se u više etapa.

Izvode se pripremne glasovne vježbe za čitanje

Učenici uče čitanje i istovremeno se pripremaju određenim vježbama za pisanje

Kad već znaju da čitaju, uče početno pisanje

Prema mišljenu nekih metodičara, učenici treba da tokom I polugodišta nauče čitanje, a da se u II polugodištu osposobe za pisanje:

Postoje pojednci koji znaju da čitaju ali ne znaju da pišu. Istovremeno usvajanje ovih dviju složenih i teških vještina previše bi psihofizički opteretilo prvačiće. Zato treba to odvojiti i početi sa lakšim (čitanje) za koje učenici imaju više interesovanja i predznanja.

Štampana slova, naročito velika, jednostavnija su od pisanih, lakše sezapažaju i pamte njihovi oblici.

Odvajanjem čitanja od pisnja djeca za kraće vrijeme nauče da čitaju što još više pojačava njihov interes za korištenje štampanih tekstova u samoinformisanju i učenju

Iz samog govora djeca imaju izvjesne mada nepotrebne akustične predstave riječi. Pisanje je prenošenje poruke znacima, odnosno to je optički "govor". Neophodno je da mu prethodi glasovni govor. Zato čitanje treba da prethodi pisanju kako bi se omogučila nužna asocijacija pisanog i čitanog govora.

·         Vrednovanje rada učenika u nastavi početnog opismenjavanja

·         Vrednovanjem su prožete sve etape učenja slova, čitanja i pisanja. Najpoznatija su inicijalna, intermedijalna i finalna ispitivanja poznavanja slova, tehnike i logike čitanja i uspješnosti pisanja što se vrši u okviru kompleksnog postupka. Neophodno je sistematsko praćenje rada i napredovanja svkog pojedinca.

·

·         Evidentiranje i pedagoški prihvatljivo saopštavanje zapažanja doprinosi motivaciji za rad, eventualnim korekcijama i ukorjenjavanju samovrednovanja.

·         Praćenje treba da bude kontinuirano, sveobuhvatno, a ocjenjivanje što objektivnije i stimulativnije.

·

·         Savremeni metodičari, pedagozi i praktičari ne preporučuju da učenik ponavlja razred, s obzirom na različitost tempazrenja i ubrzavanja u učenju kao i obaveznost osnovne škole i mogućnosti da se nivo i kvalitet znanja poboljša u narednim razredim

Specifičnost početnog opismenjavanja učenika u kombinovanim odjeljenjima

Didaktičko-metodičko stvaralaštvo nastavnika u kombinovanim odjeljenjima u najvećoj mjeri se ispoljava u smanjenju direktne i indirektne nastave u pojedinim razredima. Napornim radom nastavnika u kombinovanom odjeljenju za jedan čas realizuju se 2-4 nastavne jedinice (u svakom razredu po jedna).

Uspješno izvođenje nastave u kombinovanim odjeljenjima pretpostavlja:

sastavljanje adekvatnog rasporeda

pripremanje raznovrsnog didaktičkog materijala za samostalan rad

reorganizaciju opreme i namještaja

Rad u kombinovanim odjeljenjima najnepovoljnije utiče na usvajanje početne pismenosti. Prvih mjeseci najčešće se zasniva na neposrednoj komunikaciji učenika sa nastavnikom.

Ovi problemi se mogu rješavati naslj. načine:

Izostavljanjem prvog razreda iz svih kombinacija

Fleksibilnim rasporedom časova

Pisanje

UVJEŽBAVANJE PRAVILNOG PISANJA

Pisanje slova pojedinačno, u riječima i rečenicama

Sistematske vježbe u povezivanju slova

Vježbe u pisanje

prepisivanje

diktat

početno samostalno sastavljanje rečenica

Čitanje

USVAJANJE STANDARDNOG IZGOVORA GLASOVA I ZVUČNOG SASTAVA RIJEČI

Priprema za čitanje

određivanje mjesta svakog glasa u riječima

izgovor rečenica i riječi

analitičko sintetička vježba

razvijanje osjećaja za rečenicu

ZAPAMĆIVANJE I PREPOZNAVANJE OBLIKA SLOVA

Izrada štampanih slova

Pisanje slova pojedinačno i u riječima i rečenicama

Povezivanje slova u riječi i rečenice - ščitavanje

Misaono objedinjavanje teksta kao cjeline.

ČITANJE I PREPRIČAVANJE PROČITANOG

Slobodan razgovor o aktuelnim zbivanjima i interesovanjima ičenika

saopštavanje različitih vijesti

posmatranje i opisivanje prirode i slika

pričanje priče, bajki i šala

zagonetanje i odgonetanje

prepričavanje tv emisija, pročitanih tekstova itd.

Vaspitni zadaci

Vaspitni zadaci:

Da podstiče čitalačke interese, formiranje navika za čitanje i ljubav prema pisanoj riječi i knjizi

Da navikava učenike na korištenje čitanja i pisanja praktičnom životu

Da razvija kod učenika smisao za lijepo, humano i plemenito

Da razvija smisao za preciznost, tačnost, uređenost i odgovornost

Da doprinese razvoju kulture intelektualnog rada i društveno prihvatljivog ponašanja.

Funkcionalni ili formativni zadaci

Funkcionalni ili formativni zadaci nastave početnog čitanja i pisanja:

Da podstiče i razvija sposobnosti efikasnog i brzog glasnog čitanja i čitanja u sebi, te sposobnosti izražajnog, usmjerenog i fleksibilnog čitanja.

Da doprinosi razvoju intelektualnih funkcija, operacija i sposobnosti kao što su percepcija, pažna, analiza sinteza, mišljenje, zaključivanje, pamćenje itd.

Da podstiče razvoj verbalnih, stvaralačkih sposobnosti učenika

Da osposobljava učenike za stvaralačko pismeno izražavanje

Da doprinosi razvijanju sposobnosti samoinformisanja, samoinstrukcije i samoobrazovanja

Obrazovni ili materijalni zadaci

Obrazovni ili materijalni zadaci nastave početnog čitanja i pisanja su:

Da učenici usvoje pojmove: glas, riječ, rečenica i da nauče da ih pravilno izgovaraju.

Da učenici savladaju tehniku čitanja do stepena da čitaju pravilno, tečno i izražajno.

Da učenici usvoje logiku čitanja do nivoa da shvataju smisao ili osnovno značenje pročitanog teksta

Da učenici savladaju tehniku pisanja na prvom pismu, odnosno da nauče da pravilno, čitko uredno i brzo pišu posana slova i da ih povezuju u riječi

Da učenici bogate aktivni i pasivni riječnik novim izrazima

da se učenici navikavaju na potrebu književnog jezika u govoru i pisanju.

Cilj i zadaci

Cilj nastave početnog čitanja i pisanja jes usvajanje i usavršavanje tehnike logike čitanja štampanog i pisanog teksta, odnosno osposobljavanje učenika ili polaznika da pravilno čitaju i da shvataju značenje pročitanog teksta.

Cilj nastave početnog čitanja i pisanja je da početnici nauče da pravilno pišu slova i da ih povezuju u riječi, odnosno da se osposobe da pišu pravilno, čitko, jednostavno i dovoljno brzo.

Zadaci nastave pčip su:

OBRAZOVNI ILI MATERIJALNI

FUNKCIONALNI ILI FORMATIVNI

VASPITNI

Ostvarivanjem obrazovnih zadataka, učenik usvaja mnoštvo podataka, pojmova i ostalih znanja u skladu sa strukturom svojih predznanja, iskustava, sposobnosti i interesovanja.

Osnove procesa čitanja

Čitanje je jedna od egzistencijalnih potreba čovjeka. To je najčešći način učenja, informisanja, profesionalnog i kreativnog ispoljavanja duhovnog izgrađivanja, emocionalno-vrijednosnog obogaćivanja i humanističko-etičkog uzdizanja. Čitanje se može razvijati i istraživati kao proces, vještina, sposobnost, sredstvo učenja i usavršavanja.

PSIHOFIZIČKE osnove čine strukture i procesi u kori velikog mozga, a posebni značaj imaju:

centri za čitanje

centri za govor

centri za stvaranje pojmova

centri za vid i sluh

centri za voljno pokretanje očiju

centri za pisanje rukom

organ vida, sluha i govorni aparat

ostale nervne veze

Čitanje se odvija za vrijeme FIKSACIJE (percipiranje, opažanje) slova, riječi , rečenica u tekstu, a ne za vrijeme pokreta očiju.

Čitanje je složen proces koji obuhvata međusobno povezane i prožete komponente:

prepoznavanje grafičkih simbola (slova, grafema) - percepcija

njihovo povezivanje sa odgovrajućim značenjem - shvatanje

korištenje pročitanog - sticanje informacija, doživljavanje sadržaja (primjena)

Od nivoa shvatanja sadržaja teksta zavisi pravilnost, brzina čitanja i uopšte uspješnost čitanja i obrnuto. Brže i pravilnije čitanje dovodi do potpunijeg shvatanja i razumijevanja sadržaja teksta.

Razumijevanje pročitanog teksta ili logiku čitanja procijenjujemo na osnovu broja podataka koje čitač može reprodukovati ili ponoviti poslije čitanja.

Stepen razvijenosti tehnike čitanja procijenjujemo prema tačnosti pročitanog sadržaja (slova, riječi, rečenica)

Brzina čitanja mjeri se utvrđivanjem količine pročitanog teksta u vremenskoj jedinici, a najčešće se ustanovi broj riječi pročitanih u jednoj minuti.

Razvoj sposobnosti čitanja ne završava se u mlađim razredima, mada je tada najintenzivniji, već traje tokom cijelog školovaja. Na početku osposobljavanja učenika za čitanje (predškolski uzrast i I razred osnovne škole) treba realizovati vježbe ščitavanja (prepoznavanje slova i slijevanje glasova u riječi) i čitanje naglas, a preduprijediti ili eliminisati sricanje i slogovanje

Vrste čitanja

Postoje različite klasifikacije čitanja. U planu i programu vaspitno-obrazovnog rada za osnovnu školu predviđeno je:

čitanje naglas

čitanje u sebi

izražajno čitanje

Ne ulazeći u rasprave o prihvatljivosti i dosljednosti ovih i ostalih kriterijuma klasifikacije treba unaprijediti sljedeće vrste čitanja:

Čitanje naglas

Izražajno čitanja

Čitanje u sebi

Usmjereno čitanje

Fleksibilno čitanje

Kritičko čitanje

Kreativno čitanje

Kreativno čitanje

Kreativno čitanje sadrži otkrivanje novih ideja i veza u tekstu, njihovom primjeru u novim situacijama na različite načine, dovitljivost u predviđanju novih ideja i događaja, pronalaženje udaljenih i neobičnih principa i relacija između činjenica različitog značenja.

Vježbe kreativnog čitanja:

otkrivanje novih značenja podataka

pjesničke slike - uočavanje

zapažanje riječi koje znače boju, zvuk pokret

mijenjanje, redefinisanje znanja i nova interpretacija datih informacija

Otkrivanje implicitnih ideja u tekstu

pronalaženje skrivenog uzroka raspoloženja i ponašanja učenika

pronalaženje novih i različitih tekstova

povezivanje različitih tekstova zajedničkim naslovom

otkrivanje sličnosti između različitih tekstova

dovitljivost u predviđanju novih ideja i relacija na osnovu pročitanog teksta i njihova primjena u novim situacijama.

Kritičko čitanje

Učenici samostalno analiziraju i procjenjuju vrijednosti sadržaja, pronalaze najznačajnije ideje i veze u tekstu, uočavaju i formulišu osnovne probleme, otkrivaju da li se oni zasnivaju na činjenicama, vrše selekciju i evaluaciju informacija, provjeravaju zaključke, dolaske i formiraju svoje mišljenje o pročitanom tekstu.

Vježbe kritičkog čitanja:

uočavanje osnovne misaone strukture teksta

identifikovanje uzroka pojava i događaja

osposobljavanje za doživljavanje teksta

uočavanje dijelimično skrivenih značenja teksta

·         Fleksibilno čitanje

·         Fleksibilno čitanje se najčešće koristi. To je brzo i letimično čitanje i razumijevanje različitih vrsta tekstova ili novina, udžbenika, riječnika, enciklopedija itd.

Usmjereno čitanje

Usmjerenim čitanjem rješavamo:

neki konkretan zadatak,

tražimo odgovor na pitanje,

idenifikujemo određene činjenice,

tražimo informaciju itd.

Usmjerenim čitanjem od učenika mlađeg školskog uzrasta možemo tražiti da rade na književnom tekstu, rješavaju sljedeće programske zahtjeve:

uočavaju mjesta i vrijeme radnje

određuju likove, njihove postupke, osobine i osjećanja

usvajaju osnovne književno-teorijske pojmove

određuju redoslijed događaja itd.

Čitanje u sebi

Čitanje u sebi se ne razlikuje od čitanja naglas samo u odsutnošću glasa, nego postoje i druge razlike:

brzina čitanja u sebi je 3-5 puta veća od brzine čitanja naglas

redoslijed čitanja nije određen "kretanjem" isključivo s lijeva na desno, kao pri čitanju naglas, već logikom teksta s mogućnošću vraćanja na tekst, kao i njegovog "pretkazanja"

smisao čitanja u sebi nema bez razumijevanja smisla pročitanog

pri čitanju u sebi funkcija govornih organa svedena je na minimum, utrošak energije je manji nego u čitanju naglas

čitanje u sebi je mentalna aktivnost koja se odvija bez većeg zamaranja pa se oslobađa energija za ostale psihičke aktivnosti.

Izražajno čitanje

Izražajno čitanje je forma čitanja naglas u okviru koga se ispoljavaju umjetničko-izražajni elementi:

artikulacija

intonacija i dikcija glasova, riječi i rečenica

jačina, visina i boja glasa

akcent, naglašavanje pauza i interpunkcije, ritam i tempo čitanja

emocionalna obojenost

Čitanje naglas

Čitanje naglas sadrži tri komponente:

optičku sliku slova, riječi i rečenica

shvatanje i razumijevanje smisla pročitanog teksta i njegovog konteksta

izgovor strukturnih elemenata pisanog govora

Djeca prvo uče glasno čitanje kako bi savladali tehniku čitanja. I učitelj i učenici slušaju, kontrolišu i koriguju pravilnost, tečnost i izražajnost izgovaranja glasova i riječi. U mehaničkom čitanju obično izostaje misaona aktivnost, ali je prisutna bez pozitivnog rezultata, pa se ne razlikuje smisao pročitanog.

Proces glasnog čitanja sadrži:

vizuelnu percepciju oblika, strukture i pozicije slova

auditivnu percepciju izgovora glasova

povezivanje glasova - slova u cjelini sloga i riječi

razumijevanje riječi i rečenice

Ščitavanje je najsloženija etapa u cjelovitom procesu učenja čitanja. Početnik u tom procesu najčešće prvo prepoznaje slovo u okviru prvog sloga, izgovara njima označene glasove pojedinačno, spaja ih u slog, a zatim identifikuje pojedinačna slova u narednom slogu, spaja ih u taj slog, izgovara prethodni slog sa narednim i tako redom.

1. pokušaj - B-A (BA) K-A (KA)

2. pokušaj - BA-KA (BAKA)

S obzirom na participaciju učenika glasno čitanje može biti:

INDIVIDUALNO - učenik pokazuje pravilno, jasno i tečno čitanje, a učitelj i ostali učenici prate njegovu dikciju

ČITANJE PO ULOGAMA - učenik se identifikuje sa određenim likom iz književnog teksta

HORSKO ČITANJE - istovremeno glasno čitanje svih učenika jednog odjeljenja ili grupe učenika

Култура изражавања у разредној настави-причање

У раду је ријеч о причању као тежем облику културе изражавања у разредној настави. Дате су краће смјернице при планирању часова за реализацију садржаја из ове области. Описани су најчешћи врсте (вјежбе) са посебним освртомна рад са сликама и прачању по низу слика…
http://zarkoanicic.wordpress.com/2012/05/13/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0/

Разред: I
СРПСКИ ЈЕЗИК
Настава почетног читања и писања

ПРИПРЕМА ЗА ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ

Визуелне вежбе – посматрање и запажање

Дечјим посматрањем углавном влада стихијност, па је на наставнику да тај процес организује и усмери аналитичким начином опажања и запажањем разних појединости.
Наставник организује вежбе посматрања тематски, најпре везане за учионицу, па се она проширује на посматрање шире околине.
 Ученици посматрају:
• предмете
• људе
• животиње
• догађаје
• слике
• фотографије.
 Организација посматрања у настави:
• Усмеравање пажње ученика на целине (запажање целина)
• Усмеравање пажње ученика на најважније појединости
• Усмеравање пажње ученика на мање важне појединости (аналитичко посматрање)
 Визуелно се опажају:
• облици
• боје
• положај
• односи
• покрети
• динамика
• мимичка активност
• гестикулација
• детаљи
• скривени елементи
• визуелни проблеми
• оптичке играчке

ПРИПРЕМА ЗА ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ

Акустичке вежбе – уочавање звукова, гласова и говора

 Развијање говорног слуха код деце
Треба организовати разне врсте говора - дикцијско-интонацијске вежбе, као и вежбе за развијање индивидуалних говорних карактеристика:
• слушање говора наставника, друга, глумца, спикера
• коментарисање говора
• слушање артикулисаних и неартикулисаних звукова, шумова
• слушање звукова ономатопејског типа
• слушање повезано са мимиком и гестовима који га прате
• упоредни развој говорног и музичког слуха на часовима музичке културе
 Развијање културе слушања:
• развијање стила слушања
• развијање пажње и концентрације
• уважавање саговорника
• подражавање правилног говора
• одвајање битногод небитног у току говорне активности
• успостављање односа између слушања, мишљења и памћења

ПРВИ ДАН У ШКОЛИ
Када организовати свечани пријем првака?
Полазак детета у школу је важан догађај, нарочито за породицу и за школу. У породици месецима влада посебна психоза: ишчекивање, неизвесност, радост, радозналост, али понекад и страх: Како ће се дете снаћи у новој средини? Како ће се показати у различитим ситуацијама међу толиким друговима? Како ће се доказати пред наставником?
У школи влада неизвесност, нарочито за наставнике будућих првака. Још једна генерација! Каква ће бити? Хоће ли донети резултате и радости, па и бриге, као претходна?
Зато први дан у школи треба да буде празник за све: за родитеље и рођаке, за наставнике, али и за све ученике и раднике школе.
Кад треба организовати свечани и званичан сусрет деце са школом? У пракси постоји више могућности:
- свечани пријем првака у школу обавља се крајем текуће школске године, када се ради пуном паром, када су сви још на окупу, и ученици и наставници, када може да се одабере и припреми програм за свечаност у част најмлађих;
- пријем првака у школу организује се непосредно уочи почетка школске године, крајем августа (а ово је начин који се најчешће примењује);
- неки сматрају да ученици првог разреда треба да пођу у школу неколико дана после осталих, обично друге седмице септембра. За ово дају психолошко објашњење: почетак школске године је својеврстан емоционални доживљај за све ученике, без обзира на узраст, а исто тако и за наставнике и родитеље. У другој седмици ће се та емоционално узбуркана атмосфера стишати, радиће се смиреније. Зато ће се пажња и активности усмерити на долазак нових чланова колектива.
Свака од ових могућности организовања првог дана у школи има своје психолошко и педагошко објашњење, а опредељење за једну од њих често зависи од фактора који су важни за живот школе или друштвене средине.
Ко организује свечани пријем првака у школи?
И овом питању се различито приступа и школе га решавају у зависности од услова под којима раде или од традиције саме школе. Негде су за организацију ове свечаности заинтересовани сви радници школе и многи узимају учешћа у појединим њеним деловима, а културно-уметнички програм у част првака припремају ученици млађих, па и старијих разреда, чланови разних секција и интересних група које су у току школске године имале најбоље резултате на наступима у школи и ван ње.
У појединим школама програм припремају ученици другог разреда, доскорашњи прваци и тако показују својим друговима шта се све у школи може научити за годину дана.
Постоји и пракса да ту одговорну дужност преузму ученици завршног, четвртог разреда. Ова варијанта има предности над осталима, јер су ученици старији, зрелији, а учио их је наставник који сада преузима прваке. Неки наставници наводе као недостатак овог начина што су они сами већ довољно ангажовани око пријема нових ученика, а мора да припремају и увежбавају програм са старијим ученицима.
У неким школама, нарочито у градским срединама, ангажују се професионална дечја позоришта или други уметници - забављачи при домовима културе и сличним институцијама.
Сваки од ових начина има и предности, а и недостатке, па се сваки наставнички колектив опредељује за онај који сматра најпогоднијим за остварење задатка ове важне свечаности - а то је да се прваци тог дана осећају пријатно у својој новој, другој кући.
Овај први дан треба да буде празник за школу, породицу, а у мањим срединама и за све становнике места. Тако Жика Марковић у својој књизи Настава почетног читања и писања каже: „Дочекивао сам децу и војном музиком. Нека се зна да почиње нови живот за стотину деце.“
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
Први дан у школи
Освануо је и тај дуго очекивани дан. Почиње нови живот за хиљаде дојучерашњих малишана. Од данас они ће добити важно име: ђаци - прваци. Многи су будни од сванућа, а неки су немирно преспавали ту ноћ. Како ће бити у школи првог дана? Зато је пред наставником првака велика педагошка обавеза: да учини да деца запамте први дан у школи а он се најчешће и памти читавог живота.
Какав наставник треба првацима?
Наставник треба, пре свега, својим изгледом, погледом, речима, својим ставом „на пречац“ да освоји и привуче пажњу нових ђака. Тог дана треба да буде насмејан, љубазан, стрпљив, нежан, строг, правичан. Такав треба да буде читавог свог живота у раду с децом, а посебно тог првог дана. Пред вратима учионице дочекује своје „госте“. Са родитељима се рукује, а сваком детету упути осмех, поглед, питање и упућује га да седне где жели.
Како изгледа учионица првог дана?
На свакој клупи су честитке, рад старијих ученика и на њима шарени цртежи, на честиткама су написане најлепше речи: мама, тата, брат, сестра, друг, сунце, игра, школа, домовина...
На наставниковом столу су корпице са цвећем, бомбонама и списак ученика.
Дечак: „Ја се сећам да је било много деце, а учитељица је била лепа и смејала се и ја се више нисам плашио.“
Девојчица: „Нама је учитељица дала бомбоне које су биле увијене у плаву хартију. После сам највише волела плаву боју.“

РАСПОРЕД УЧЕЊА ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА
• Одвојено учење читања и писања
- Поједини методичари истичу да су читање и писање доста сложене вештине и да немају неке чвршће међусобне везе, па их стога треба учити одвојено.
- Тако се, на пример, може у првом полугодишту савладати читање, а у другом писање. Или се, према другом моделу, најпре изводе предвежбе за читање, које трају до два месеца, потом долази учење читања и истовремено се врше припреме за писање, да би се на крају учило писање.
- Овакав начин рада ученику омогућава да темељно савлада читање и писање, али је истовремено и веома неефикасан и неекономичан. Ученике треба за што краће време научити да квалитетно и читају и пишу.
• Упоредно (истовремено) учење читања и писања
- Ученик истовремено учи како се једно слово чита и како се пише.
- Вежбање читања помаже писању и обрнуто. Спојене су дечја моторна активност и визуелна представа слова, што доприноси чвршћем и сигурнијем учењу читања и писања.
- Читање и писање најбоље је учити онако како се јављају и примењују у животној пракси, а то значи истовремено. Овакво учење је најефикасније и најпопуларније и код нас и у свету.
• Комбиновано учење читања и писања
- Има методичара који сматрају да треба измирити противуречности одвојеног и упоредног читања и писања њиховим комбиновањем. Пошто ученици науче да читају одређен број слова, уче да их пишу.
- Постоје разни модели примене оваквог учења. Један од њих је следећи: обради се првих 10 до 15 слова тако што се учи њихово читање и врше се припреме за писање; затим се учи читање преосталих слова и писање претходне скупине слова, да би се на крају учило писање преосталих слова. Оваквим начином рада учење читања и писања траје најкасније до месеца марта.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
⇒ Како обрађивати штампана и писана слова?
- Монографским поступком могу се обрађивати штампана и писана слова одвојено или упоредо.
- У данашње време нема потребе да се штампана и писана слова одвојено обрађују. Савремени буквари израђени су на принципу истовременог учења читања и писања, односно према упоредној обради штампаних и писаних слова.

ПРИБОР ЗА ПИСАЊЕ
• Налив-перо
- ова врста писаљке веома је погодна за писање;
- препоручује се као најбоље и најадекватније средство за почетно писање;
- налив-перо омогућава прваку да пише лепо и правилно.
• Хемијска оловка
- хемијска оловка се не препоручује за почетно читање и писање
• Графитна оловка
- графитна оловка се препоручује за почетно писање под условом да ученик не брише оно што је написао
- графитна оловка мора бити доброг квалитета
• Употреба гумице
- Употреба гумице било које врсте у настави писања није пожељна, јер она смањује одговорност ученика пред оним што пише.
- Степен одговорности ученика је смањен када је он свестан да може увек да избрише гумицом погрешно написано слово, па је зато гумица непожељна.
• Свеске које имају систем линија
- Свеске које имају систем линија најадекватније су за почетно писање.
- У нашим свескама за прваке основна празнина је сужена - то су свеске са уском празнином које је најадекватније користити за почетно писање.
• Свеске са квадратним пољима намењене за математику и техничко писање
- Свеске са квадратним пољима намењене за математику и техничко писање нису адекватне за коришћење у почетном писању.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
- Квадрат у свесци, као простор који ограничава, може утицати на појављивање грешака, нарочито неправилан облик слова - преуска или развучена слова.
• Свеске без линија
- Свеске које немају никакве линије не треба користити за почетно писање.

Причање и препричавање

 Причање:
• слободан разговор
• разговор постављањем питања и потпитања
• разговор заснован на посматрању околине (ствари, људи, појава, бића,...)
• формирање културе друштвеног обраћања (формирање учтивих фраза)
 Препричавање:
Представља репродуковање садржине. Могу се препричавати бајке, цртани филмови, дијафилмови,... Препричавање може бити дословно и слободно (са променом сарджине или модела препричавања)

ОСНОВЕ ЧИТАЊА И ПИСАЊА
Претходна испитивања
Испитивање способности свакога детета за говорно општење (способност за репродуковање краћег садржаја, умешност за слободно говорно комуницирање, богатство речника, одступања од књижевног језика, говорни недостаци); испитивање предзнања из читања и писања (познавање слова, читање и писање); формирање индивидуалних табела са резултатима испитивања ради уједначавања, одељења, избора метода и поступака и праћења напредовања ученика.

Припрема за читање и писање

Вежбе у посматрању (визуелне вежбе) - запажање и одабирање значајних појединости; развијање аналитичког посматрања, тематски организовано посматрање предмета. биљака, животиња, птица, слика, цртежа и илустрација; задавање облика боја, положаја предмета и бића; уочавање покрета, динамике кретања, мимичких активности и гестикулације.
Вежбе у слушању (акустичке вежбе) - откривање и разликовање звукова, шумова и тонова, разликовање говорних карактеристика (говора) наставника, друга, глумца и спикера. Неговање пажљивог слушања говорника и саговорника.
Развијање културе усменог изражавања: причање на основу посматрања и причање на основу низа слика; препричавање текста, луткарске представе, цртаног филма.
Формирање и усавршавање културе практичног комуницирања: навикавање на учтиву фразеологију и говорне конвенције; говорно сналажење у разним околностима.
Усвајање и развијање појма реченице, речи и гласа. Развијање осећања за основне говорне јединице.
Аналитичка, синтетичка и аналитичко-синтетичка вежбања.
Лексичка и синтаксичка вежбања: богаћење речника, активирање пасивног речника, анализа гласовне структуре речи. Вежбе артикулације - чист, јасан и правилан изговор свих гласова.
Моторичке вежбе: вежбање покрета руке, шаке и прстију, писање различитих црта и линија као основних елемената слова; једноставно и спонтано ликовно изражавање; усмерено и слободно цртање - у корелацији са захтевима из ликовне културе; спонтаност, доследност и функционалност у захтевима да се ученици умешно служе прибором за писање, цртање и сликање.
Почетно читање и писање
Основни наставни приступ учењу читања и писања остварује се применом гласовне аналитичко-синтетичке методе. У њене структурне делове (приступне језичке активности, аналитичка и синтетичка вежбања за усвајање појма гласа, писање слова, читање одговарајућег текста и разговор о њему, писање речи и реченица и сл.) функционално и осмишљено интегришу се посебни поступци: одвојено, упоредно и комбиновано учење читања и писања, појединачно и групно усвајање слова - према слободном опредељењу учитеља и у зависности од датих наставних околности.
У околностима претходног стручног и организованог обезбеђења неопходних уџбеника и наставних средстава, учитељ се може определити и за комплексни поступак у учењу читања и писања.
Увежбавање логичког читања на одговарајућим текстовима из буквара: правилан изговор свих гласова, правилно наглашавање речи, течно повезивање речи у реченици јачином и темпом
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
природнога говора. Осмишљено и подстицајно вредновање читања сваког ученика понаособ. Разговор о прочитаном.
Увежбавање графички правилног и естетски ваљаног (лепог) писања: појединачних слова, речи и реченица. Систематично и доследно остваривање хигијенских, техничких и практичних навика везаних за писање (правилно седење и држање тела, функционална употреба прибора за писање и сл.). Одмерено, примерено и подстицајно вредновање рукописа сваког ученика понаособ.
Посебна методичка брига усмерава се на ученике који већ имају извесна предзнања из читања и писања као и на оне ученике који заостају у стицању основне писмености.
Усавршавање читања и писања
После усвајања основне писмености (оријентационо током првог полугодишта), наставља се увежбавање и усавршавање читања и писања и током другог полугодишта, до степена аутоматизованих радњи. Функционалним, осмишљеним и примереним повезивањем стечених знања и вештина, током усвајања почетног читања и писања, са одговарајућим програмским садржајима из осталих предметних подручја (граматика и правопис, лектира, језичка култура) начелно се омогућује ученику да на сваком часу говори, чита и пише.
ЈЕЗИК
Граматика
Реченица; реч; глас и слово - препознавање. Уочавање улоге гласа у разликовању значења речи.
Разликовање реченице као обавештења, питања и заповести изговором (интонацијом) и препознавањем у тексту.
Изговор и писање гласова ћ, ч, ђ, џ, х и р ако ученицима причињавају тешкоће.
Правопис
Употреба великог слова иа почетку реченице, у писању личних имена и презимена, имена насеља (једночлана).
Правилно потписивање (име, па презиме).
Употреба тачке на крају реченице. Место и функција упитника и узвичника у реченици.
КЊИЖЕВНОСТ
Лектира
Лирика
Народна песма: Славујак
Народна песма: Божић штапом бата
Јован Јовановић Змај: Мати
Десанка Максимовић: Хвалисави зечеви
Григор Витез: Нема за мачке школе
Момчило Тешић: Сликовница
Мира Алечковић: Ветар сејач
Душан Радовић: Јесења песма
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 3
Стеван Раичковић: Цртанка
Влада Стојиљковић: Са мном има нека грешка
Воја Царић: Пролеће
Љубивоје Ршумовић: Ау, што је школа згодна
Владимир Андрић: Хлеб
Избор из поезије Јована Јовановића Змаја, Момчила Тешића, Десанке Максимовић и Григора Витеза
Избор из народне лирике (успаванке и шаљиве песме)
Етика
Народна прича: Свети Сава и ђаци (Буквар)
Народна прича: Голуб и пчела
Доситеј Обрадовић: Два јарца; Две козе
Десанка Максимовић: Бајка о лабуду
Бранко Ћопић: Сунчев певач
Тома Славковић: Зец и вук
Божидар Тимотијевић: Кад пролеће дође, све набоље пође
Драган Лукић: Јабука (Буквар)
Езоп: Лав и миш
Лав Толстој: Два друга
Избор из народне епике (шаљиве приче, пословице, загонетке, брзалице)
Драма
Душан Радовић: Тужибаба
Лаза Лазић: Цар и скитница
Александар Поповић: Неће увек да буде први (Буквар)
Популарни и информативни текстови
Избор из илустрованих енциклопедија и часописа за децу
Читање текста
Правилно и течно читање наглас речи, реченица и кратких текстова - провера разумевања прочитаног. Оспособљавање ученика да у читању уочавају и знаке интерпункције (тачка, упитник, узвичник). Поступно овладавање интонацијом обавештајних, упитних и узвичних реченица. Прилагођавање читања текстовној ситуацији брзо и споро читање).
Читање дијалошког текста - индивидуално и по улогама. Систематско, доследно и критичко вредновање ученичког читања.
Увођење ученика у читање у себи реченица и кратких текстова (након савладавања основних елемената технике читања наглас).
Активно слушање уметничког читања текста (звучни и видео записи).
Навикавање ученика на правилно дисање; стицање хигијенских навика при читању.
Тумачење текста
Текстови из лектире користе се за усавршавање читања и писања и увођење ученика у основне појмове о књижевности.
Уочавање наслова, имена аутора, садржаја и илустрација у књизи.
Уочавање просторних и временских односа и битних појединости у описима бића и природе. Уочавање главних ликова, њихових особина и поступака. Запажање основних емоционалних стања (радосно, тужно, смешно). Појмови добро, зло.
Одговори на питања о прочитаном садржају (реченице, одељка, песме, приче, басне, бајке, драмског текста). Уочавање и разумевање карактеристичних реченица у тексту.
Систематично и поступно усвајање књижевних и функционалних појмова.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 4
Књижевни појмови
Лирика
Песма; стих и строфа; основно осећање - на нивоу препознавања.
Епика
Прича; догађај; место и време збивања.
Књижевни лик - изглед, основне етичке особине и поступци.
Пословица, загонетка - препознавање.
Драма
Драмска игра. Драмска радња (на нивоу препознавања).
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
Основни облици усменог и писменог изражавања
Препричавање - слободно и усмерено; препричавање краћих и једноставнијих текстова из буквара, читанке, часописа за децу, луткарских позоришних представа, цртаних филмова, радијских и телевизијских емисија за децу.
Причање о догађајима и доживљајима - слободно и усмерено: теме које се односе на ближе и шире окружење (непосредна околина, родитељски дом, школа, игра, излети; посете, сусрети); причање на основу стваралачке маште; причање према низу слика - поступно откривање слика, по логичном редоследу.
Описивање предмета - слободно и подстицањем: уочавање и именовање изразитих обележја једноставних предмета и омиљених играчака; описивање биљака и животиња: описивање биљака на основу заједничког посматрања; слободно описивање животиње љубимца и описивање животиња па основу заједничког посматрања. Описивање предмета, биљака и животиња на основу личног искуства/сећања и знања из предмета Свет око нас.
Усмена и писмена вежбања
Ортоепске вежбе: правилан изговор гласова, сугласничких група, речи, ономатопеја, брзалица.
Ортографске вежбе: преписивање речи и кратких реченица са датим задатком; проверавање и вредновање уредности и читкости писања.
Диктат за примену правописних правила. Аутодиктат.
Лексичке вежбе: грађење речи; синоними; антоними; речи са умањеним и увећаним значењем и сл.
Синтаксичке вежбе: усмерено и самостално састављање реченица; реченице са допуњавањем; реченице од задатих речи и сл.
Одгонетање и решавање ребуса.
Казивање напамет научених текстова (лирских и епских).
Сценско импровизовање драмског/драматизованог текста.
Служење речником и писање/стварање сопственог речника.
Конвенционални језички стандарди у усменом општењу (са непознатим и одраслим саговорником - употреба речи Ви из поштовања и учтивости); писање честитке.
Израда домаћих писмених задатака (до пет) и њихова анализа на часу - у другом полугодишту

РАД НА НИВОИМА

⇒ Шта да радимо с ученицима који знају да читају?
Ученици долазе у школу са одређеним предзнањима и да би се та предзнања и индивидуалне способности што боље искористиле у монографски посупак укључује се рад на више нивоа сложености или комбиновање тематско-програмских садржаја.
Издвајају се три нивоа знања ученика:
• Ученици који заостају у учењу или споро напредују
• Оседњи ученици
• Натпросечни ученици
Свака група ученика добија задатке у складу са својим знањима и способностима. Са ученицима који не могу да остваре програмске садржаје мора се радити индивидуално.

ЈЕЗИЧКЕ ИГРЕ У НАСТАВИ ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА

У функцији учења помоћу игре могу се користити разни облици рада. То могу бити; игре словима и речима, језичко-литерарне игре, ребуси, испуњалке и укрштене речи. Сви ти, и други облици, имају подстицајну улогу и појачавају степен занимљивости, доприносе радној атмосфери, стварају атмосферу пријатности и опуштености. Учење ученика кроз облике игре појачава њихову самосталност, радозналост духа, развија способности мишљења, уочавања, логичког закључивања и низ других менталних операција. „Дете, при том, није пасиван прималац информација. Процес усвајања језика код деце најбоље се може описати као процес поновног стварања. Наиме, дете је врло активно при усвајању језика; оно се бори за своје потребе, жеље, намере, интересовања, тумачења и за своју самосталност. И у интеракцији васпитач - васпитаник дете је врло активан члан. Но, ипак, њему је неопходна помоћ васпитача (често у смислу онога што пружа детету од културе) да би се оспособило да истражује, да разуме и да се прилагоди свим захтевима и ограничењима спољашњег света.“1
Игре словима и речима
1. Преметаљке
Колико се речи може добити преметањем слова у речи „град“? Ученици премећу слова и проналазе нове речи. Од дате речи можемо, на пример, добити речи: рад, дар, гард итд. Од речи „један“ преметањем слова можемо добити речи: дан, Дејан, даје, једна, над, је, да, ја, Неда, јад итд.
2. Читање палиндрома
Палиндроми су речи које читамо одостраг а при том имају исто или неко друго значење. Исто значење имају речи потоп, ратар, Ана, Анина итд. Речи које у току читања одостраг добијају ново значење су сир, пут, дар, од, сан, сок итд.
3. Читање реченице као палиндрома
Одостраг се могу читати само речи и реченице које имају неко значење, а ако немају значења, не треба их читати. Реченице које се могу читати одостраг: Ана воли Милована, Маја са Недом оде на Сајам, иду људи, итд.
4. Састављање речи од задатих слова
На табли се напишу разна слова без икаквог реда. а ученици комбиновањем слова састављају реч која нешто значи. Саставите, на пример, речи од следећих слова: А, Г, Д, Р. или, саставите што више речи комбиновањем слова од речи ЛОКОМОТИВА.
5. Састављање реченице од датих речи
Ученицима се дају речи, а они од њих састављају реченицу, прво на словарици, а потом ту реченицу записују. Саставите, на пример, реченицу од следећих речи: ЈЕДНУ, УЧЕНИК, ЛЕПУ, ЧИТА, КЊИГУ.
1 В. Џ. О. Шмит: Развој детета, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
6. Уланчавање
а) Уланчавање слова - слово на слово
Одреди се неколико играча. Први играч изговори једно слово, а онда сваки следећи играч додаје по једно слово док се не добије реч која нешто значи. На пример, први играч каже К, други додаје О, трећи М, четврти А, пети Д, шести И, седми Н и осми А. Значи, добили смо реч КОМАДИНА, али то је могла бити и реч КОМАДИЋ или КОМАДИЋАК. Из игре се искључују они ученици који додају слово, а на питање играча не знају која је то реч.
б) Уланчавање речи - реч по реч, реченица
Уместо слова уланчавају се речи и ствара се реченица која нешто значи. Та реченица некада може бити веома дуга. Из игре се искључују ученици који не могу да се сете одговарајуће речи да би се створила реченица.
Друга варијанта ове игре огледа се у томе што се ученици договоре да проналазе речи по азбучном реду. Прво, један ученик пронађе реч која почиње на А, други ученик тражи реч на Б, трећи на В итд. Из игре испада ученик који не може да пронађе одговарајућу реч на одређено слово. Побеђује онај ученик који до краја остане у игри.
Трећа варијанта ове игре односи се на уланчавање речи истог корена (пароними). Иста реч се не сме понављати. На пример, пронађите све речи које почињу на РАД. Ученици проналазе: радник, радница, радионица, радилиште итд.
Четврта варијанта уланчавања је трагање за речима које се завршавају на одређену групу слова. На пример, пронађите речи које се завршавају па ЛАВ.
ЛАВ
бандог - лав. п - лав, сп - лав, голог – лав
7. Ребуси
Ребус је веома функционална језичка игра која, пре свега, подстиче код ученика способност за логичко размишљање и комбинаторику. Ова игра подстиче ученика да мисли како да реши одређену загонетку, како да је одгонетне. То је нека врста мозгалице која тражи од ученика упорност, стрпљење и развијен смисао за одгонетање. Ребус је забавно-поучна игра, изванредна за развијање интелектуалне радозналости, креативности, не губећи никада карактер игре.
Да бисмо открили логички поступак решавања ребуса, морамо знати логички поступак његовог прављења. Ученике можемо упознати с основним принципима прављења ребуса а онда с поступком његовог решавања. Постоје разни типови ребуса, а сваки од њих има своју логику прављења и решавања. Решавање ребуса за ученике мора бити радост и задовољство. Када ученик реши ребус, поготову ако је тежи, он се победнички осећа и не крије своје усхићење. Решавање ребуса је самостални чин, што значи да ова језичка игра подстиче развој самосталности код ученика.
Постоје три основне врсте ребуса:
1) словни,
2) сликовни и
3) словно-сликовни ребуси.
Ученицима првог разреда понајвише одговарају словни ребуси, мада они доста добро решавају и словно-сликовне ребусе. Постоје следећи словни ребуси:
1) ребус словне комбинације;
2) ребус слово у слово;
3) ребус-разломак;
4) ребус слово о слово и
5) сложени словни ребуси.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 3
8. Укрштене речи
9. Испуњалке
10. Допуњалке
11. Брзалице
Веома су погодне за вежбе артикулације, јер сваки глас и свака реч мора бити веома прецизно и тачно изговорена. Брзалице могу бити веома функционалне за флексибилно читање, на пример, Зашто ви, који сте ти, мени који сам ви кажете ти, када ја који сам ви, вама који сте ти, кажем ви?
12. Замисли и одговори духовито
Ова игра може бити усмена и писмена. Постави се задатак а ученицима се каже да замисле то о чему се говори у задатку и да одговоре духовито, на пример, Шта би било када би оловке проговориле? Шта би било када би клупе проходале? итд.
13. Измишљање нових речи
Ученицима кажемо једну реч, а они измишљају духовито ново име за тај појам, али име које је логички везано за неку особину тог појма, на пример, кликер - Скочко Котрљановић срце - Заљубљенко Болетић смех - Смешко Нацерековић поток - Потрчко Шапутовић гума за жвакање - Разлизанка Испреживачић
14. Лавиринти
15. Риме
Ученицима се да једна реч, а они кроз игру траже све речи које се гласовно подударају са њом, на пример,
глава - глава, глава - слава, глава - права, глава – трава
16. Игре асоцијација
17. Ономатопејске игре (игре опонашања звукова)
18. Речи умањеног значења (деминутиви)
19. Речи увећаног значења (аугментативи)
20. Речи сличног значења (синоними)
21. Језиколоми (Чича срче чај из чаше)
22. Игре значењима (семантичке игре) - стварање речи помоћу префикса и суфикса
23. Речи супротног значења (антоними)
24. Поремећен ред речи у реченици (реченице које су доживеле земљотрес)
25. Загонетке
26. Питалице

ГРУПНИ ПОСТУПАК ОБРАДЕ СЛОВА
- На једном часу се обрађују два или више слова.
- Иде се од слова једноставније графичке структуре ка сложенијој. Поштује се одређена поступност – ако се прво обрађују групе штампаних слова и писана слова, која се уводе касније, груписана су на исти начин, без обзира на различиту графичку структуру.
- Груписање слова сличних по облику изазива збуњеност код ученика, па слова мешају, сматрају одређени методичари, док други истичу да управо овакав начин формирања група олакшава учење.
- Групе слова не сачињава наставник, већ стручњаци који пишу буквар или почетницу.
- Група слова се може на једном часу обрадити на два начина:
• синхронизовано: сва слова у групи се обраде одједном и потом се сва утврђују кроз читање и писање;
• континуирано: обради се једно слово из групе - уочава се у различитим позицијама, пише се, чита … Након тога се, на истом часу, овај процес понавља са другим словом из групе и тако редом.
- Методичари се углавном опредељују за синхронизовано усвајање слова. Други начин је мање ефикасан, јер док уче ново слово ученици губе из вида претходно научено.
- Код групног поступка слова се убрзано уче, што се може одразити на квалитет читања. Зато је важно свакодневно организовати систематска вежбања тихог и гласног читања, при чему увек треба водити рачуна и о разумевању прочитаног.
- Методичка организација часа иста је као код монографског поступка. Тачније, све етапе предвиђене за монографску обраду слова можемо применити и код групне, с тим што је наставнику пружена могућност да много више буде креатор у наставном раду.
- Групни поступак обраде слова тежи је од монографског, јер интензивира рад и наставника и ученика, али је много ефикаснији и економичнији.
- Важно је да број слова у групи не буде превелик. Најбоље је да то буду мање групе – од два до три слова.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
- У нашим школама најчешће се комбинују монографска и групна обрада. Нека слова, поготову она сложеније структуре, обрађују појединачно, а друга се сврставају у мање или веће групе. Овим се превладавају слабости и једног и другог поступка

ОРИЈЕНТАЦИОНИ ПЛАН РАДА

Напомена. - Овај оријентациони план и програм треба схватити веома флексибилно: он је само једна од могућности планирања и програмирања рада у првом разреду основне школе. Може послужити практичарима оријентационо - као полазиште за израду другог, другачијег и бољег плана и програма.
Структура наставног плана и програма
Годишњи број часова - 180,5 часова недељно Прво полугодиште - 100 часова (оријентационо) Наставна област:
Почетно читање и писање - 100 часова (оријентационо)
1. Припрема за читање и писање - 20 часова
2. Учење читања и писања - 80 часова
Почетно читање и писање
Оперативни тематски планови:
1. Добро дошли, прваци - припрема за читање и писање - 20 часова
2. Ми учимо слова - 21 час
3. Од школе до куће - 21 час
4. Лепршајте, лептирице беле - 21 час
5. Сада могу све што хоћу - 17 часова
I. НАСТАВНА ТЕМА: ДОБРО ДОШЛИ, ПРВАЦИ
Припрема за почетно читање и писање - 20 часова
1. Добро дошли, прваци
2. Ја идем у школу
3. Моје омиљене игре и играчке
4. Оловка пише срцем - разговор о школском прибору
5. Књига је најбољи друг - у библиотеци
6. Посматрамо слику и разговарамо о њој (слика града)
7. Посматрамо слику и разговарамо о њој (слика села)
8. Доживео сам на излету
9. У зоолошком врту - причајмо о животињама
10. Прича по низу слика - Прича о птици (Буквар)
11. Догодило се... (причање по сећању)
12. На улици - ученици у саобраћају (према слици у Буквару)
13. Играјмо се речима
14. Прича на основу слика по избору наставника
15. Најлепше приче
16. Мој друг
17. Маштам о...
18. Гледам и описујем
19. Упознавање Буквара
20. Тематско утврђивање - Добро дошли, прваци (песма Благоја Рогача)
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
II. НАСТАВНА ТЕМА: МИ УЧИМО СЛОВА - 21 час
Учење читања и писања
1. Глас и штампано слово Аа
2. Глас и штампано слово Мм
3. Глас и штампано слово Ии
4. Глас и штампано слово Тт
5. Научили смо четири слова - гласови и штампана слова Аа, Мм, Ии, Тт - утврђивање
6. Вежбе усменог изражавања на основу слика из Буквара - „Сналажљиви зец“, „Фудбал“, „Кошарка“
7. Глас и штампано слово Оо
8. Глас и штампано слово Нн
9. Глас и штампано слово Сс
10. Гласови и штампана слова Оо, Нн, Сс - утврђивање
11. Вежбе усменог изражавања на основу слика из Буквара - „Црвенкапа“.
12. Писано слово Аа
13. Гласови и штампана слова Ее-Рр
14. Писано слово Мм
15. Утврђивање писаних слова Аа, Мм 16. Гласови и штампана слова Јј-Уу
17. „Мој радни дан“ - Вежбе усменог изражавања на основу слика из Буквара, читање текста „Мајстор Мита“
18. Писано слово Ии
19. Гласови и штампана слова Лл-Љљ
20. Колико смо слова до сада научили - утврђивање
21. Тематско утврђивање - Ми учимо слова
III. НАСТАВНА ТЕМА: ОД ШКОЛЕ ДО КУЋЕ - 21 час
Учење читања и писања
1. Глас и штампано слово Шш
2. Вежбе усменог изражавања - „Шта они раде?“ (на основу слика из Буквара)
3. Писано слово Тт
4. Гласови и штампана слова Гг-Пп
5. Гласови и штампана слова Шш, Гг, Пп - утврђивање
6. Писано слово Оо
7. Читам и пишем писана слова - утврђивање
8. Гласови и штампана слова Зз-Вв
9. Рад на тексту „Јесен у шуми“
10. Увежбавање читања на текстовима из Буквара („Зашто сам мали?“ и „Моја мама“), флексибилно читање
11. Гласови и штампана слова Кк-Дд
12. Писано слово Нн
13. Глас и штампано слово Бб
14. Увежбавање читања на тексту о зими
15. Вежбе усменог изражавања на основу слика из Буквара - „Снешко Белић“
16. Писано слово Сс
17. Рад на тексту „У трамвају“
18. Утврђивање писаних слова
19. Рад на тексту (по избору наставника)
20. Читам и пишем штампана слова Зз, Вв, Кк, Дд, Бб - утврђивање
21. Тематско утврђивање - Од школе до куће
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 3
IV. НАСТАВНА ТЕМА: ЛЕПРШАЈТЕ, ЛЕПТИРИЦЕ БЕЛЕ! - 21 час
Учење читања и писања
1. Гласови и штампана слова Чч-Ћћ
2. Рад на тексту „Мачак и вук“
3. Писана слова Ее-Рр
4. Гласови и штампана слова Хх-Жж
5. Увежбавање читања на текстовима из Буквара и Наставних листова (према избору наставника)
6. Глас и штампано слово Фф
7. Писана слова Јј-Уу
8. Утврђивање писаних слова Ее, Рр, Јј, Уу
9. Гласови и штампана слова Цц-Њњ
10. Вежбе читања на текстовима из Буквара и Наставних листова (према избору наставника)
11. Писана слова Лл-Љљ
12. Рад на тексту „Принцеза“ Д. Ерића
13. Гласови и штампана слова „Ђђ-Џџ
14. Језичка вежба: изговор гласова Чч, Ћћ, Ђђ, Џџ
15. Рад на тексту „Лаж и Паралаж“
16. Научили смо штампана слова - разговор о Вуку Караџићу
17. Писано слово Шш
18. Рад на песми „Пачија школа“
19. Писана слова Гг-Пп
20. Говорна вежба - Стиже Нова година - рад на тексту песме „Срећна Нова година“Д. Радовића
21. Тематско утврђивање - Лепршајте, лептирице беле!
V. НАСТАВНА ТЕМА: САДА МОГУ СВЕ ШТО ХОЋУ - 17 часова
1. Писана слова Зз-Вв
2. Рад на тексту: „Зимска песма“ или „Снежна шала“
3. Писана слова Кк-Дд
4. Писано слово Бб
5. Утврђивање писаних слова Зз, Вв, Кк, Дд, Бб
6. Писана слова Чч-Ћћ
7. Писана слова Хх-Жж
8. Рад на тексту према избору наставника
9. Писано слово Фф
10. Утврђивање писаних слова Чч, Ћћ, Хх, Жж, Фф
11. Писана слова Цц-Њњ
12. Рад на тексту „Неће увек да буде први“
13. Писана слова Ђђ-Џџ
14. Тематско утврђивање писаних слова
15. Рад на тексту „Песма о буквару“ Б. Тимотијевића
16. Тематско утврђивање - Сада могу све што хоћу
17. Систематизација градива:
- контролни диктат,
- читање текстова,
- диференцирани рад па наставним листићима (обухватити садржаје првог полугодишта

МЕТОДИЧКЕ СКИЦЕ ЧАСОВА ОБРАДЕ ГЛАСОВА И СЛОВА

Комбиновани тип часа обраде гласова и слова
НАПОМЕНА - Програмски садржаји дати у методичким скицама часова дати су по захтевима комбинованог типа часа обраде гласова и слова. То значи да ће се на истом часу радити обрада гласа и слова, као основна оријентација, а потом ће се обрађивати материјали из језика, језичке културе и рада на тексту. Часови су, можда, „оптерећени“ великим бројем идеја и радних материјала, али то не значи да се мора све обрадити. Наставник ће програмске садржаје прилагођавати околностима у којима ради, а, првенствено, способностима ученика.
Наставне јединице и битни садржаји
I. НАСТАВНА ТЕМА: ДОБРО ДОШЛИ, ПРВАЦИ - 20 часова Припрема за почетно читање и писање и испитивање претходних знања
1. Добро дошли, прваци
- читање песме „Првак“ Д. Максимовић,
- разговор о садржини песме,
- међусобно упознавање ученика (причање о себи и породици),
- казивање раније научених песама,
- причање о доласку у школу и првим утисцима,
- шта ћемо учити ове године: да читамо, пишемо, причамо, рецитујемо, играмо,
- уочавање оспособљености ученика за слушање, памћење и репродуковање,
- корелација са предметом свет око нас.
2. Ја идем у школу
- описивање куће (ученик глобално описује кућу у којој живи) и породице,
- пут од куће до школе (како путује, чиме путује итд.),
- описивање школе,
- уочавање разлика и сличности између куће и школе,
- описивање начина живота у школи (учионице, наставници, ученици, звоно),
- упознавање са свеском: изглед, листови, линије, редови, листање, корице, чување, положај свеске на клупи, држање оловке, седење.
3. Моје омиљене игре и играчке
- слушање музике (избор наставника),
- разговор о играма,
- разговор о играчкама,
- игре и играчке по сликама из Буквара,
- уочавање реченица и речи у говору,
- уочавање реченица и речи везаних за одређену играчку,
- графичко представљање реченица,
- рецитовање научених песама,
- цртање омиљене играчке.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
4. Оловка пише срцем - разговор о школском прибору
- школски прибор, врсте,
- описивање појединих врста школског прибора,
- употреба школског прибора
- ношење и чување прибора,
- реченице и речи везане за школски прибор.
- испитивање познавања штампаних слова и оспособљеност за читање.
- моторичке вежбе: цртање изломљених линија по узору из Буквара
- корелација с предметом свет око нас - ученички прибор.
5. Књига је најбољи друг - у библиотеци
- слушање музике (избор наставника)
- описивање књиге: облик, корице, листови, стране, листање, прелиставање, редови, слова, илустрације итд.,
- руковање књигом, чување књиге,
- набављање књиге: књижара, библиотека,
- библиотека: књиге, читаоци. учлањивање, поступак узимања књига из библиотеке итд.,
- разговор о слици из Буквара, „У библиотеци“,
- моторичке вежбе према узорку из Буквара,
- зашто је књига најбољи друг?
6. Посматрамо слику и разговарамо о њој (слика града)
- читање песме Драгана Лукића о граду по избору наставника,
- разговор о песми,
- описивање града према слици из Буквара,
- уочавање појединости везаних за градски живот,
- састављање реченица тематски везаних за град,
- моторичке вежбе према узорку из Буквара.
7. Посматрамо слику и разговарамо о њој (слика села)
- читање песме о селу према избору наставника (Момчило Тешић или Добрица Ерић),
- разговор о песми,
- описивање села према слици из Буквара,
- уочавање појединости везаних за сеоски живот,
- састављање реченица тематски везаних за село,
- упоређивање живота у селу и граду,
- моторичке вежбе према узорку из Буквара,
- цртање воћа,
- испитивање познавања штампаних слова и способности за читање.
8. Доживео сам на излету - причање доживљаја
- време, место и учесници излета,
- изношење интересантних појединости са излета,
- индивидуално причање о излету,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 3
- причање на основу слике из Буквара,
- глобално читање текста из Буквара,
- графичко представљање реченице,
- цртање: На излету.
9. У зоолошком врту - причајмо о животињама
- читање песме по избору наставника (Душан Радовић, Бранко Ћопић, Љубивоје Ршумовић),
- разговор о песми,
- разговор о зоолошком врту - индивидуална искуства ученика,
- разговор о слици из Буквара „У зоолошком врту“,
- глобално читање текста из Буквара (стр. 15),
- графичко представљање речи и реченица,
- цртање омиљене животиње,
- испитивање познавања штампаних слова и оспособљености читања.
10. Прича по низу слика - „Прича о птици“ из Буквара
- разговор о птицама: врсте, начин живота итд.
- разговор по низу слика (разговор о свакој слици посебно, уочавање појединости, изналажење имена главних ликова, логичко повезивање радње),
- синтеза причања: индивидуално причање приче у целини.
- састављање реченица па основу датих слика,
- графичко представљање реченица,
- моторичке вежбе према узору из Буквара.
11. Догодило се... (причање по сећању)
- причање догађаја - место, време. личности, поступци, осећања и слично,
- истицање реченица којима се изражава битно у причању,
- вежбе дисања (дубок удисај и лаган издисај - дување у пламен свеће тако да се пламен повија, а не угаси, покретање папирића на столу дувањем, стварање таласа на води дувањем и слично),
- цртање на основу догађаја,
- испитивање познавања штампаних слова и оспособљености за читање.
12. На улици - ученици у саобраћају (према слици из Буквара)
- слушање песме „Семафор“,
- правила кретања,
- прелажење улице, семафор,
- тематски именички речник: Улица,
- дужина реченица и речи,
- глобално читање текста из Буквара (страна 20),
- цртање саобраћајних знакова.
13. Играјмо се речима - језичка вежба
- састављање реченица на основу датих речи,
- уочавање редоследа речи у реченици (прва, друга, трећа...),
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 4
- уочавање гласова у речима са отвореним слогом (мама, шума) и њиховог редоследа (први, други, трећи: глас на почетку, на крају и у средини речи),
- мењање једног гласа у речима - састављање нове речи,
- графичко представљање гласова у речи,
- цртање предмета (композиција воза и слично),
- испитивање познавања штампаних слова и оспособљености за читање.
14. Прича на основу слика по избору наставника
- разговор о слици (план причања: чиме почињемо и чиме завршавамо разговор),
- запажање појединости и њиховог односа према целини слике,
- реченица (број речи, дужина) - проширивање реченице (на реченицама од две до три речи),
- развијање маште: Шта се десило пре посматраног догађаја, појаве и слично на слици, а шта после?
- уочавање карактеристичних грешака у изговору гласова и говору ученика.
15. Најлепше приче
- препоручити ученицима да донесу књиге у којима се налази њихова најлепша прича,
- наставник чита причу,
- разговор о причи,
- ученици показују своје књиге и препричавају приче.
- ученици који знају да читају, читају неколико реченица или одломак из приче за коју су се определили,
- процењивање богаћења речника на основу препричавања,
- илустрација омиљене приче.
16. Мој друг
- разговор о другу - опис: спољашњи изглед, боја очију, косе, висина,
- како и зашто се дружим са њим у школи, после часова и слично,
- шта бих пожелео Другу,
- вежбе за развијање моторике - игре усмерене на увежбавање покрета руке, шаке и прстију (Лети, лети, Ове моје ручице и слично),
- цртање: Мој друг или У игри са другом и слично,
- испитивање познавања штампаних слова и оспособљености за читање,
- корелација са предметом свет око нас.
17. Маштам о...
- читање песме Љубивоја Ршумовића „Моја машта може свашта“,
- разговор о песми,
- о чему маштате? - индивидуално исказивање ученика,
- уочавање речи блиских по значењу, а различитих по облику: радостан, насмејан, весео итд.
- акустичке вежбе: разликовање звукова у учионици и у природи,
- испитивање познавања штампаних слова и оспособљености читања.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 5
18. Гледам и описујем
- по могућности час организовати у природи,
- посматрање природе (ученике усмерити на посматрање и начин посматрања),
- уочавање појединости,
- особине посматраног материјала; облик, боја, звук, мирис, положај итд.,
- састављање целовитијег састава (усмено) на основу уочених појединости -индивидуално исказивање ученика,
- језичка вежба: тематски придевски речник.
19. Упознавање Буквара
- слушање музике (избор наставника),
- разгледање корица (назив, писци, илустрације),
- листови (илустрације и текстови),
- држање књиге, листање, чување,
- разговор о илустрацијама,
- читање текстова из Буквара,
- вежбе за развој моторике (низање перли, дугмади...).
20. Тематско утврђивање - Добро дошли, прваци!
- читање песме Благоја Рогача,
- разговор о песми,
- живот и рад у школској средини: ученици причају своја запажања о свом одељењу и о школи (радости у школи, дружење, учење итд.),
- самостално састављање реченица везаних за ову наставну тему (интонација и пауза),
- графичко представљање реченице, речи и гласова у њима,
- формирање живе реченице (ученици преузимају улогу одређених речи, мењањем њихових места уочава се редослед речи у реченици),
- опис: опис предмета или слика, на основу непосредног посматрања и памћења, уочавање значајних појединости,
- слушање говора: препознавање говора наставника, друга, глумца, спикера итд. (слушање говора затворених очију),
- одгонетање лакших загонетки,
- моторичке вежбе: покрети руке, шаке, прстију, координација тих покрета - повлачење разних врста црта и линија,
- корелација са познавањем друштва.
II. НАСТАВНА ТЕМА: МИ УЧИМО СЛОВА - 21 час
Учење читања и писања
1. Глас и штампано слово Аа
- читање песме Душана Радовића о слову Аа (Душан Радовић: „Вукова азбука“), и разговор о њој,
- издвајање и изговарање речи у којима се глас Аа чује у три позиције: на почетку, на крају и у средини речи,
- разговор на основу слике из Буквара,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 6
- писање слова на табли.
- ученици пишу у своје свеске (највише два реда),
- цртање аутомобила, авиона или неког другог предмета у чијем називу је слово Аа на почетку речи,
- исписивање слова која недостају у речима испод слика у Буквару, аналитичка и синтетичка вежбања,
- рад на задацима из Наставних листова (рад по групама - диференцирани облик рада).
2. Глас и штампано слово Мм
- читање песме о мајци (Љ. Ршумовић: „Мајка“, Душан Радовић: „Најбоља мама на свету“),
- разговор о прочитаној песми,
- издвајање речи у којима се глас Мм чује на почетку, на крају и у средини речи,
- записивање слова на табли и коментарисање његове графичке структуре,
- вежбе писања слова у ђачким свескама (наставник контролише како ученици пишу слово и даје одређене инструкције),
- писање речи,
- наставни листови: диференцирани облик рада,
- слушање песме: „Најлепша мама на свету“.
3. Глас и штампано слово Ии
- разговор о играчкама које су ученици донели од куће, описивање играчке.
- аналитичко-синтетичке вежбе,
- уочавање гласа у разним речима,
- писање слова,
- читање речи и реченица састављених на словарици,
- писање речи и реченица (диференцирани облик рада)
- рад са Наставним листовима,
- богаћење речника: извођење речи којима тепамо, на пример: мама-мамица, тата-татица и сл.,
- решавање загонетки по избору наставника.
4. Глас и штампано слово Тт
- читање песме о тати (Драган Лукић или Душан Радовић),
- разговор о садржају песме,
- аналитичко-синтетичке вежбе,
- издвајање речи у којима се чује глас Тт.
- писање слова,
- шчитавање или читање текста из Буквара,
- диференцирани облик рада помоћу Наставних листова,
- писање речи и реченица,
- корелација с предметом свет око нас - породица и родбински односи.
5. Научили смо четири слова
Гласови и штампана слова Аа, Мм, Ии, Тт - утврђивање
- разговор о сликама из Буквара (предмет-слика-реч): точак као предмет, точак као слика, точак као реч,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 7
- индивидуално препознавање ова четири слова у речима и реченицама,
- упоређивање графичке структуре слова,
- слагање речи па словарици од ова четири слова,
- шчитавање или читање речи сложених на словарици,
- увежбавање писања ових слова, појединачно и у речима, читање текстова из Буквара,
- језичка вежба: речи којима се изражавају просторни односи - горе/доле, напред/назад, испред/иза, спреда/позади, предњи/задњи,
- вежбе читања (Наставни листови),
- слушање песме „На слово, на слово“.
6. Вежбе усменог изражавања на основу слика из Буквара - Сналажљиви зец, Фудбал, Кошарка (избор)
- интелектуално-емоционална припрема часа у зависности од теме коју наставник одабере за час,
- разговор о слици из Буквара (наставник даје инструкције како да се посматра слика и шта се уочава),
- разговор о свакој слици посебно („Сналажљиви зец“),
- уочавање појединости на сликама,
- издвајање најузбудљивије слике (зашто?),
- како ученици замишљају боје и звукове (акустичке и визуелне вежбе),
- препричавање приче у целини,
- како би ученици завршили ову причу,
- језичка вежба: речи ономатопејског значења - како се оглашавају животиње.
7. Глас и штампано слово Оо
- импровизација разговора (коришћење лутака, по могућству луткарске сцене у школи),
- употреба, гласа Оо у функцији речи (дозивање, чуђење, дивљење, бол, страх. исмејавање, опонашање звука),
- аналитичко-синтетичке вежбе,
- писање слова Оо,
- фонографичке вежбе: цртање предмета на које личи слово Оо по облику, - слагање речи на словарици,
- шчитавање или читање речи и реченица,
- писање речи и реченица.
- читање текстова: диференцирани облик рада (Наставни листови).
8. Глас и штампано слово Нн
- ученици доносе новине и исечке из новина,
- разговор о новинама (богаћење речника: новине, новости, новинар итд.),
- аналитичко-синтетичка вежбања,
- фонографичке вежбе: цртање предмета на које личи слово Нн,
- писање слова, речи и реченица,
- шчитавање или читање текста из Буквара,
- решавање укрштеница из Буквара,
- наставни листови: диференцирани облици рада.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 8
9. Глас и штампано слово Сс
- припремни разговор,
- издвајање речи у којима се налази глас Сс,
- уочавање гласа Сс, на почетку, на крају и у средини речи, слово Сс,
- слагање речи и реченица на словарици,
- шчитавање и читање текста из Буквара и Наставних листова - диференцирани облик рада,
- „богаћење речника“: какво може да буде сунце: на пример: зубато, врело, ужарено, као пламен, као ужарена лопта итд.,
- илустровање заласка сунца.
10. Гласови и штампана слова Оо, Нн, Сс - утврђивање
- препознавање слова у речима и реченицама,
- коментарисање графичке структуре појединих слова,
- упоређивање графичке структуре слова,
- слагање речи на словарици, од ова три слова,
- шчитавање и читање текстова (увежбавање читања),
- диктат реченица из Буквара,
- слушање песме „На слово, на слово“.
11. Вежбе усменог изражавања - „Црвенкапа“, рад на основу слика из Буквара
- интелектуално-емоционална припрема ученика за час (по избору наставника),
- разговор о свакој слици посебно,
- уочавање појединости, повезивање догађаја у логичку целину,
- препричавање,
- састављање речи и реченица, писање одређених реченица,
- језичка вежба: тематски именички речник-тема: шума (шумар, дрво, стабло, грана, лишће, трава, птица, итд.),
- вежбе читања.
12. Писано слово Аа
- цртање орнамената који садрже елементе писаног слова Аа,
- коментарисање графичке структуре великог и малог слова Аа,
- писање слова у свеске (највише два реда),
- тематски речник: аутомобил (волан, точак, мотор, кочнице, пут, саобраћајац, брзина, бензин, пумпа итд.),
- корелација с музичком културом: песма „На слово на слово Аа“.
13. Гласови и штампана слова Ее-Рр
- слушање песме „На слово, на слово“,
- разговор о слушаној песми,
- издвајање речи у којима се чују гласови Ее и Рр,
- уочавање гласова у разним позицијама (на почетку, на крају и у средини речи),
- артикулација гласова (можемо прво обрадити једно слово па затим друго или заједно),
- упознавање ученика са графичком структуром слова.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 9
- препознавање слова у разним речима,
- диференцирани облик рада: прва група: шчитава или чита речи; друга група - чита реченице и трећа група - чита текст из Буквара,
- Наставни листови: диференцирани облик рада.
14. Писано слово Мм
- слушање или читање одговарајуће песме,
- читање речи и реченица засићених штампаним словом Мм,
- писање слова Мм и коментарисање његове графичке структуре,
- писање речи, начин повезивања слова,
- језичка вежба: богаћење речника - тешко/лако, претешко/прелако итд.
15. Утврђивање писаних слова Аа и Мм
- упоређивање штампаних. и писаних слова Аа и Мм,
- коментарисање графичке структуре писаних слова,
- упоређивање графичке структуре писаних слова Аа и Мм,
- писање слова: вежбе правилног и лепог писања,
- писање речи (обратити пажњу па међусобно повезивање слова),
- језичка вежба: тематски придевски речник - тема: „Ученици“ (лепи, вредни, немирни, пажљиви, уморни итд.).
16. Гласови и штампана слова Јј-Уу
- разговор о радном дану ученика (причање),
- уочавање речи истог облика, а различитог значења (на пример: Јела је јела разних јела испод јела),
- издвајање речи у којима се чују гласови Јј и Уу,
- аналитичко-синтетичка вежбања,
- слагање речи на словарици,
- писање слова и коментарисање њихове графичке структуре,
- упоређивање слова: сличности и разлике у изговору и по облику,
- диференцирани облик рада: читање текстова из Буквара и Наставних листова (по групама),
- језичка вежба: „породица речи“ ићи; отићи, доћи, проћи, наићи, заћи, прићи, ући, прећи итд.
- језичка игра: решавање укрштених речи из Буквара.
17. Мој радни дан - Вежбе усменог изражавања на основу слика из Буквара, читање текста „Мајстор Мита“
- иителектуално-емоционална припрема ученика,
- разговор о радном дану ученика према низу слика из Буквара,
- анализа сваке слике посебно (усмеравати ученике како да посматрају слику, шта да уочавају и како то језички да изразе),
- ученици причају о свом радном дану,
- у другом делу часа ученици читају текст „Мајстор Мита“ (вежба читања: наставник коментарише како поједини ученици читају и даје им инструкције како да читају добро).
- флексибилно читање (према тексту из Наставних листова),
- илустрација текста „Мајстор Мита“.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 10
18. Писано слово Ии
- разговор о играма и играчкама,
- упознавање с графичком структуром великог и малог слова Ии,
- писање слова и речи,
- писање реченица писаним словима (међусобно повезивање слова),
- читање речи и реченица писаних писаним словима (Буквар и Наставни листови),
- језичка игра: „породица речи“ - играти: игра, играчка, игралиште, заиграти, наиграти, надиграти, поиграти итд.
19. Гласови и штампана слова Лл – Љљ
- наставник чита одговарајући текст,
- разговор о прочитаном тексту,
- издвајање речи у којима се чују гласови Лл и Љљ,
- позиције тих гласова у речима,
- вежбе артикулације,
- писање слова и коментарисање њихове графичке структуре,
- слагање речи на словарици,
- вежбе читања: диференцирани облик рада - диференцирано читање, рад по групама на основу текстова из Буквара и Наставних листова,
- илустрација прочитаног текста.
20. Колико смо слова до сада научили – утврђивање
- разговор о наученим словима: колико смо научили штампаних, а колико писаних слова,
- наставник демонстрира плакат или графофолију на којој су исписане речи које почињу одређеним словима,
- проналажење нових речи у којима се налазе одређена слова у разним позицијама,
- синтетичке вежбе,
- упоређивање графичке структуре штампаних слова,
- упоређивање графичке структуре писаних слова,
- писање реченица штампаним словима,
- писање реченица писаним словима,
- диференцирано читање: Буквар и Наставни листови.
21. Тематско утврђивање - Ми учимо слова
- провера путем диктата: наставник показује слику, а ученици пишу речи,
- причање на основу слике (по избору наставника) са захтевом да ученици на крају сваке реченице спусте глас и направе паузу;
- читање: препоручити ученицима који читају да у својим књигама изаберу најзанимљивије делове и прочитају другу; ученици који савладају успешно читање читају текст са фолије, Наставних листића, плаката, а почетници читају текст из Буквара,
- диктат са проширивањем реченица (сликом или речима),
- богаћење речника: Какви могу да буду предмети? На пример, сто округао, квадратни, троугаони, дрвени, за ручавање, за писање и слично; препознавање предмета по набројаним карактеристикама, на пример: округла, сочна, црвена или жута, расте у воћњаку... (јабука).
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 11
III. НАСТАВНА ТЕМА: ОД ШКОЛЕ ДО КУЋЕ - 21 час
Учење читања и писања
1. Глас и штампано слово Шш
- читање песме „Дедин шешир и ветар“ Г. Тартаље,
- разговор о прочитаном тексту,
- издвајање речи у којима се налази глас Шш,
- повезивање гласа Шш са гласовима у природи (шуми),
- аналитичко-синтетичка вежбања,
- писање слова и коментарисање његове графичке структуре,
- слагање речи на словарици, - писање речи и реченица,
- читање текста из Буквара и Наставних листова,
- језичка вежба: „Богаћење речника“ - речи различите по облику али сличног значења: ићи - шетати, ходати, бауљати, трчати, јурити, корачати, скакутати итд.,
- језичка игра: решавање ребуса из Буквара,
- илустровање текста из Буквара.
2. Вежбе усменог изражавања - „Шта они раде?“ (на основу слика из Буквара)
- разговор о занимањима људи,
- шта ко ради у кући и у школи?
- анализа слика редом како су дате у Буквару,
- разговор о појединостима, - уочавање узрочно-последичних веза,
- проширивање разговора појединостима којих нема на слици,
- језичка вежба: „Богаћење речника“ - речи истог корена: рад, радити, прорадити, нарадити, зарадити, одрадити, урадити итд.; употреба ових речи у реченицама (синтаксичка вежбања).
- шума у јесен (илустрација),
- корелација с предметом свет око нас.
3. Писано слово Тт
- интелектуално-емоционална припрема ученика за час (по избору наставника),
- упознавање ученика са великим и малим словом Тт,
- упоређивање малог и великог писаног слова Тт,
- писање слова у речима и реченицама (усмеравање ученика да пишу писана слова правилно и да их правилно повезују у речима),
- читање писаног текста из Буквара.
4. Гласови и штампана слова Гг - Пп
- читање текста „Горан и Лептир“ из Наставних листова,
- разговор о прочитаном,
- издвајање речи у којима се налазе гласови Гг и Пп,
- вежбе артикулације,
- упознавање ученика с графичком структуром слова Гг и Пп,
- уочавање слова Гг и Пп на почетку, на крају и у средини речи,
- писање слова у речима и реченицама,
- читање текстова из Буквара и Наставних листова.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 12
5. Гласови и штампана слова Шп, Гг, Пп – утврђивање
- припремни разговор,
- фонографичка вежба: тражење везе између облика ових штампаних слова и облика појединих предмета (сличности облика слова и облика предмета),
- упоређивање графичке структуре слова (сличности и разлике),
- вежбе читања на текстовима „Петар пише писмо“ и „У шуми“ из Буквара (страна 60),
- диктат: диктирање неколико реченица из Буквара.
6. Писано слово Оо
- стваралачко причање о одећи (делови одеће, одржавање одеће, хигијена, уредност), поистовећивање с појединим деловима одеће - стављање у улогу кошуље, капута итд.,
- показивање писаног слова и писање на табли,
- коментарисање графичке структуре слова,
- анализа слика из Буквара и читање текста писаног писаним словима,
- писање речи и реченица,
- диктат: ученици пишу диктат писаним словима,
- цртање предмета који имају облик слова Оо и записивање речи и реченица.
7. Читам и пишем писана слова – утврђивање
- разговор о словима: глас и слово,
- штампано и писано слово,
- демонстрирање на графофолији или плакату писаних слова која су обрађена,
- упоређивање графичке структуре писаних слова: сличности и разлике,
- писање слова, речи и реченица: међусобно повезивање писаних слова,
- читање текстова писаних писаним словима,
- преписивање: ученици штампани текст преписују писаним словима.
8. Гласови и штампана слова Зз-Вв
- разговор о зими,
- издвајање речи у којима се чују гласови Зз и Вв,
- артикулација гласова Зз и Вв,
- препознавање позиције гласова у речима,
- упознавање графичке структуре слова Зз и Вв,
- коментарисање графичке структуре слова (сличности и разлике),
- фонографичка вежба: проналажење предмета у чијем облику препознајемо облик слова Зз и Вв,
- писање речи и реченица,
- диференцирано читање и разговор о прочитаном,
- цртање змаја као илустрације за текст из Буквара,
- корелација с предметом свет око нас.
9. Рад на тексту „Јесен у шуми“
- интелектуално-емоционална припрема (могућности: разговор о јесени, песма о јесени, слика о јесени итд.),
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 13
- наставниково изражајно читање текста,
- ученици гласно читају текст (може штафетно читање),
- тихо читање (једино за ученике који су савладали технику читања у довољној мери),
- разговор о тексту (интерпретација садржине постављањем питања),
- уочавање слика и разговор о њима,
- језичка вежба: тематски придевски речник - тема: „Јесен“ (каква све може бити јесен - тамна, сива, тмурна, кишовита итд.),
- илустровање текста „Јесен у шуми“.
НАПОМЕНА - Уколико наставник сматра да је овај текст тежак, он може да одабере неки други текст из Буквара или из Наставних листова, или да организује групни облик рада па да свакој групи одреди текст према њеним могућностима.
10. Увежбавање читања на текстовима из Буквара - „Зашто сам мали“ и „Моја мама“, флексибилно читање
- интелектуално-емоционална припрема,
- читање текстова (наставник први чита одређени текст),
- шта значи добро читати - разговор с ученицима о особинама доброг читања, давање инструкција за добро читање,
- ученици читају текст гласно (прво један текст па потом други),
- кратак разговор о прочитаним текстовима (провера разумевања прочитаног текста),
- тихо читање текста (уколико наставник оцени да не могу сви ученици да читају тихо, то ће учинити појединци или одређена група),
- гласно читање с такмичарским усмерењем, флексибилно читање,
- уочавање грешака током читања, анализа тих грешака и давање инструкција ученицима како да превладају одређене грешке,
- илустровање прочитаног текста.
11. Гласови и штампана слова Кк-Дд
- интелектуално-емоционална припрема ученика (могућности: разговор о вуку, разговор о књизи, решавање загонетки одређеног типа итд.),
- издвајање речи у којима се налазе ови гласови,
- писање слова Кк,
- писање слова Дд,
- упоређивање ова два слова (претходно упоредити изговарање гласова),
- читање текста из Буквара: читање по нивоима - прво се читају речи у левом ступцу, затим се чита текст „Деда“,
- језичка игра: укрштеница.
12. Писано слово Нн
- слушање песме „Бака“ и разговор о њој (причање о бакиним наочарима),
- разговор о коришћењу наочара,
- демонстрирање писаног слова Нн и коментарисање његове графичке структуре,
- писање слова, речи и реченица,
- писање по диктату (обратити пажњу на лепо и правилно писање),
- уочавање грешака у писању, њихово коментарисање и давање инструкција ученицима како да их превладају,
- читање писаног текста,
- вежба преписивања.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 14
13. Глас и штампано слово Бб
- разговор о Београду (Београд у искуству ученика, шта знам о главном граду, разгледање фотоса Београда итд.),
- драга имена која почињу на слово Б (Бранко, Бошко, Борислав итд.),
- разликовање графичке структуре великог и малог слова,
- слагање речи на словарици и аналитичко-синтетичка вежбања (гласовна анализа и синтеза),
- писање штампаног слова Бб и речи у којима се налази ово слово,
- читање текста из Буквара „Бубамара“,
- језичка вежба: речи које значе пешто умањено - цвет/цветић, рука/ручица. слика/сличица итд.,
- читање „Песма о Београду“ (Буквар).
14. Увежбавање читања на тексту о зими (избор наставника)
- интелектуално-емоционална припрема (могућности: слушање песме о зими. разговор о доживљајима ученика, разговор о слици итд.),
- наставниково изражајно читање,
- гласно читање ученика (обратити пажњу на ритам, мелодију, на наглашено и ненаглашено читање текста),
- уочавање грешака у читању, њихово коментарисање и давање инструкција како се чита лирска песма,
- читање с такмичарским усмерењем,
- језичка игра: читање палиндрома или анаграма (читање речи спреда или одостраг): ратар, потоп, Анина, Ана; читање речи које имају друго значење када их читамо одостраг: ено, рад, кос, сан, сат итд.,
- преписивање реченица из Буквара.
15. Вежбе усменог изражавања на основу слика из Буквара - „Снешко Белић“
- интелектуално-емоционална припрема ученика (могућности: разговор о зими, слушање песме о зими или снегу, подстицај на основу слике, подстицај на основу учениковог доживљаја итд.),
- разговор о сликама (разговор о свакој слици посебно),
- боје, звукови и облици које можемо довести у везу с причом у сликама, - појединости, слике, наративност приче,
- описивање снега и зимског пејзажа,
- синтеза приче: на основу појединих слика ученик саставља целовиту причу, индивидуално причање ученика,
- разговор о друкчијем завршетку приче,
- језичка вежба: (број 1) лексичка вежба - именички и придевски тематски речник везан за тему снега; (број 2) синтаксичка вежба - састављање реченица на основу датих речи; (број 3) стварање имена на основу особина предмета и бића - Снешко Белић, Кликерко Котрљанић, Гуменка Лизанић итд.
16. Писано слово Сс
- причање доживљаја везаних за сестру, за санкање или за слике,
- демонстрирање писаног слова Сс, великог и малог, на разредној словарици, коментарисање графичке структуре слова,
- писање речи и реченица,
- читање писаног текста из Буквара,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 15
- преписивање штампаног текста писаним словима,
- богаћење речника: суфиксација рад - радити, радња, радионица, радилиште, радник, радилица, раднички итд.
17. Рад на тексту „У трамвају“
- интелектуално-емоционална припрема (могућности: разговор о саобраћају, разговор о понашању ученика, подстицајни разговор о слици итд.),
- наставниково изражајно читање,
- ученичко гласно читање,
- тихо читање (ученици читају тихо са малим усмерењима),
- разговор о садржини текста,
- препричавање прочитаног текста,
- језичка вежба: синтаксичка вежба - прављење различитих реченичких варијанти на исту ситуацију (на пример, како друкчије можемо рећи Бака је помиловала Горана по коси?),
- језичка игра: решавање загонетки.
18. Утврђивање писаних слова
- разговор о обрађеним писаним словима,
- демонстрирање обрађених писаних слова на плакату или графофолији,
- упоређивање графичке структуре обрађених писаних слова,
- допуњавање речи изостављеним писаним словима (на плакату или графофолији испишу се речи, али се у њима изоставе писана слова која се утврђују, ученици то откривају и уписују одговарајуће слово),
- писање реченица писаним словима (водити рачуна о повезивању слова и о њиховом лепом и правилном писању),
- уочавање грешака у току писања, коментарисање грешака и давање инструкција ученицима како да их превладају,
- читање писаног текста.
19. Рад на тексту (по избору наставника)
- наставник одабере текст из Буквара или Наставних листова или неки други текст,
- поступак је исти као и у претходним методичким скицама везаним за рад на тексту:
1) интелектуално-емоционална припрема ученика,
2) читање наставниково изражајно,
3) читање ученичко гласно,
4) ученици тихо читају текст (увек дати одређена усмерења),
5) разговор о садржини текста (илустрација помаже анализи текста),
6) уочавање ликова (само елементарна запажања),
7) ученичка вежбања,
8) вежбе читања,
9) самостални и стваралачки рад ученика.
20. Читам и пишем штампана слова Зз, Вв, Кк, Дд, Бб – утврђивање
- разговор о наученим штампаним словима,
- демонстрирање ових штампаних слова на графофолији или плакату,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 16
- појединачна анализа слова,
- упоређивање графичке структуре слова,
- читање текста засићеног овим штампаним словима,
- изборни диктат: наставник чита текст, а ученик записује само оне речи у којима се чују ови гласови,
- језичка игра: на једном плакату су исписане реченице у којима су изостављена ова слова, изостављена слова су исписана у једном углу плаката, ученици распоређују слова, свако слово се ставља на своје место.
21. Тематско утврђивање - од школе до куће
- разговор о теми (инсистирање на емотивним доживљајима ученика),
- аналитичко-синтетичка вежбања (усмено и на тексту),
- писање речи и реченица штампаним словима - диктат - (вежбање),
- вежбање читања (саставити текст од обрађених штампаних слова), правилно изговарање гласова и сливање у природно изговорену целину (брзина гласног читања приближно одговара брзини нормалног говора),
- писање речи и реченица писаним словима - преписивање из Буквара,
- развијање осећања за реченицу: сређивање деформисане реченице,
- тематски речник: школа или кућа.
IV. НАСТАВНА ТЕМА: ЛЕПРШАЈТЕ, ЛЕПТИРИЦЕ БЕЛЕ! - 21 час
Учење читања и писања
1. Гласови и штампана слова Чч-Ћћ
- интелектуално-емоционална припрема ученика (могућности: слушање композиције „На слово, на слово“, причање иа основу маште - „Чудан ћилим“),
- издвајање речи у којима се чују гласови Чч и Ћћ,
- вежбе артикулације: начин изговарања гласова (положај говорних органа), уочавање разлике у изговарању између Чч и Ћћ,
- уочавање ових гласова на почетку, на крају и у средини речи (ученици сами траже примере или наставник да примере, а они уочавају позицију гласова у њима),
- вежба артикулације из Буквара,
- упознавање графичке структуре слова, коментарисање њихове графичке струке
- упоређивање графичке структуре слова, писање слова, речи и реченица,
- читање речи из Буквара (колона на левој страни), читање реченица (у горњем делу стране) и потом читање текста „Мачак и вук“ (ово читање може да се организује по групама или по нивоима читања: лексички, синтаксички и текстуални ниво),
- језичка игра: решавање ребуса.
2. Рад на тексту „Мачак и вук“
- разговор о животињама,
- наставниково изражајно читање (ученици само слушају, а не прате текст у Буквару),
- ученици читају текст гласно (може и штафетно читање),
- ученици читају текст тихо (тихо усмерено читање) - усмерити ученике на одговарајуће задатке,
- интерпретација садржине текста кроз разговор,
- однос ликова (какав је мачак, а какав је вук),
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 17
- кратак разговор о идејној страни приче (зашто људи нису добри према вуку).
- увежбавање читања: читање текста по улогама.
3. Писана слова Ее-Рр
- интелектуално-емоционална припрема ученика,
- упознавање графичке структуре слова,
- упоређивање великог и малог слова,
- писање слова, речи и реченица (обратити пажњу на међусобно повезивање слова),
- читање писаног текста,
- преписивање писаног текста писаним словима (имитирање модела писања).
4. Гласови и штампана слова Хх-Жж
- наставниково изражајно читање текста из Буквара „Хлеб“ и „Живот пужа“,
- разговор о тексту и о хлебу (технологија прављења хлеба, врсте хлеба итд.), разговор о пужу,
- издвајање речи у којима се чују гласови Хх и Жж,
- вежбе артикулације: изговор гласа Хх, упоређивање начина изговарања гласа Хх са начином изговарања гласова Кк и Гг,
- гласовна аналитичко-синтетичка вежбања,
- писање слова и коментарисање њихове графичке структуре,
- писање речи и реченица,
- читање текстова из Буквара - „Хлеб“, „Живот пужа“ (елементи изражајног читања).
5. Увежбавање читања на текстовима из Буквара и Наставних листова према избору наставника) (Могућност: текст „Жаба“ из Наставних листова)
- разговор о читању (како ко чита, како научити да читамо добро, шта значи добро читати),
- припремити текст на плакату или графофолији (то може бити невезани текст - прва реченица да има једну реч, друга реченица две речи, трећа три речи и тако до седме реченице која ће да има седам речи),
- ученици читају и прате како се проширује реченица,
- флексибилно читање: читање припремљених речи и реченица исписаних по вертикалним и косим стубовима, кружно и полукружно, читање текста спорије и брже,
- читање текста по улогама,
- читање текста с такмичарским усмерењем,
- анализа читања: зашто неко чита добро, а неко лошије (разговор о грешкама у читању), читање ученика снимити на касетофон, па онда слушати и разговарати о снимку.
6. Глас и штампано слово Фф
- интелектуално-емоционална припрема ученика (могућности: разговор о фрули, слушање песме „На слово, на слово“ итд.),
- вежбе артикулације, изговор гласа Фф, упоређивање начина изговарања гласа Фф са начином изговарања гласа В (према материјалу из Буквара),
- читање речи и реченица из Буквара,
- писање речи и реченица,
- читање текста „Фифи“ из Буквара (увођење ученика у изражајно читање),
- диктат: диктирање реченица из Буквара.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 18
7. Писана слова Јј-Уу
- читање штампаног текста и разговор о њему,
- коментарисање графичке структуре слова,
- упоређивање графичке структуре писаних слова Јј и Уу,
- писање речи и реченица,
- читање писаног текста,
- преписивање: ученици преписују штампани текст писаним словима.
8. Утврђивање писаних слова Ее, Рр, Јј, Уу
- упоређивање штампаних и писаних слова (слова се испишу на плакату или на графофолији),
- утврђивање графичке структуре сваког слова посебно,
- упоређивање графичке структуре писаних слова,
- читање писаних текстова у којима су заступљена ова писана слова,
- преписивање: ученици преписују писани текст писаним словима (имитација узорка). разговор о лепоти и правилности писања,
- изборни диктат: ученици слушају одређени текст, али записују писаним словима само оне речи у којима се јављају ова четири слова,
- решавање ребуса.
9. Гласови и штампана слова Цц-Њњ
- наставниково читање текстова из Буквара“Звонце“ и „Где ко живи“,
- уочавање речи у којима се чују ова два гласа,
- вежбе артикулације: правилно изговарање гласова,
- коментарисање и упоређивање графичке структуре слова,
- уочавање слова у разним позицијама (на почетку, на крају и у средини речи),
- писање слова, речи и реченица,
- читање текстова из Буквара „Звонце“ и „Где ко живи“ - гласно и тихо читање (организовати диференцирано читање текстова из Буквара и Наставних листова),
- језичка игра: решавање загонетки.
10. Вежбе читања на текстовима из Буквара (према избору наставника)
- како ћу постати добар читач? (разговор о правилима доброг читања - проширивање знања), на шта све обраћамо пажњу док читамо,
- гласно читање одређеног текста према избору наставника,
- тихо читање истог текста (како читати у себи, развијање технике тихог читања),
- диференцирани облици читања (формирати групе и свакој дати одговарајући текст),
- тихо усмерено читање: диференцирати задатке за рад на истом тексту,
- снимање учениковог читања на касетофону, слушање снимака и њихово коментарисање.
11. Писана слова Лл-Љљ
- читање одређеног штампаног текста,
- упознавање ученика с великим и малим писаним словом Лл и Љљ,
- упоређивање графичке структуре ова два писана слова,
- писање слова, речи и реченица,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 19
- читање писаног текста из Буквара,
- језичка вежба: речи истог корена - лист: листати, олистати, слистити, пролистати итд.; синтаксичка вежбања: употреба наведених речи у реченицама (саставити по једну реченицу у којој ће ове речи бити употребљене),
- цртање лишћа.
12. Рад на тексту „Принцеза“ Добрице Ерића
- интелектуално-емоционална припрема ученика (могућност: како помажемо мами у кући, разговор о одласку с мамом у куповину),
- наставниково изражајно читање,
- гласно читање ученика,
- тихо усмерено читање (утврдити задатке на које ћемо ученике усмерити),
- разговор о доживљају текста,
- интерпретација текста (разговор о садржини, уочавање поруке текста, покушај да се порука што лепше формулише,
- изражајно читање,
- језичка вежба: речи које значе нешто умањено - чешаљ/чешљић, четка/четкица, ташна/ташнина итд.,
- састављање реченица.
13. Гласови и штампана слова Ћђ-Џџ
- читање песме „Џиво из оџака“ из Буквара,
- уочавање речи у којима се налазе гласови Ђђ и Џџ,
- вежбе артикулације гласа Ђ, а потом гласа Џ.
- упоређивање начина изговарања гласова Ђ и Џ,
- аналитичко-синтетичке вежбе,
- упознавање графичке структуре слова,
- препознавање слова на почетку, на крају и у средини речи,
- читање текста из Буквара,
- писање слова, речи и реченица,
- илустровање текста из Буквара.
14. Језичка вежба: изговор гласова Чч, Ћћ, Ђђ
- слушање песме „На слово на слово“ или читање одговарајућег текста,
- вежба изговарања гласова (појединачно),
- упоређивање начина изговарања гласова (проверавање да ли ученици јасно изговарају ове гласове и да ли их мешају у изговору),
- наизменично изговарање гласова (стално се мења редослед изговарања, стално се мења ритам изговарања - час брже, час спорије).
- провера визуелног разликовања слова, такође наизменично читање слова по одређеном редоследу који је променљив,
- материјал за вежбање:
прва вежба: чика, чигра, чизма, четка, чувар, чучи, чорба, чоколада; друга вежба: мач, кључ, пливач, орач, певач, свирач, возач. обруч, кључ; трећа вежба: облачић, ђачић, чучећи, учећи, трчећи, опанчић, значка; четврта вежба: ђон, Ђура, Ђорђевић, ђак, ђачић, ђувеч; пета вежба: смеђ, смуђ, буђ, сиђе, туђи, дође, пође, ђаволчић, ђурђевак; шеста вежба: џунгла, џудо, цак, џепарац, џем, џип; седма вежба: беџ, оџачар, канџе, оџак, кујунџија,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 20
- допуњавање слова у речима (испишу се речи или реченице, али се у њима изоставе слова а ученици допуњавају речи),
- изборни диктат,
- вежбе читања.
15. Рад на тексту приче „Лажа и Паралажа“
- мотивациони поступак,
- наставниково изражајно читање приче,
- ученици читају гласно (покушај изражајног читања),
- тихо усмерено читање (усмерити ученике на одређене задатке),
- разговор о садржини приче,
- разговор о идејама или порукама,
- вежбе читања,
- богаћење речника: чиме се ко брани - јеж бодљама, лија лукавством, зец бежањем и сл.,
- преписивање реченица.
16. Научили смо штампана слова - разговор о Вуку Караџићу
- научио сам штампана слова (разговор о словима),
- редослед слова (ћирилица), слова су исписана на плакату или па графофолији, понављање редоследа слова,
- на другом плакату слова су измешана, ученици успостављају ред,
- писање имена и презимена другова и другарица по азбучном реду,
- о Вуку Караџићу као творцу азбуке,
- читање текста из Буквара „Врабац и авион“,
- читање текста по улогама,
- илустровање текста.
17. Писано слово Шш
- читање штампаног текста из Буквара или Наставних листова,
- упознавање графичке структуре слова,
- писање слова па табли и објашњавање начина његовог писања,
- упоређивање графичке структуре слова с другим сличним словима,
- писање речи и реченица,
- читање писаног текста из Буквара,
- преписивање: преписивање текста по узору (лепо и правилно писање, међусобно повезивање слова),
- језичка вежба: богаћење речника - уско/широко, дуго/кратко, ниско/високо, плитко/дубоко итд.
18. Рад на тексту „Пачија школа“ Ј. Ј. Змаја
- интелектуално-емоционална припрема,
- наставниково изражајно читање,
- ученици читају текст најпре гласно, па онда тихо,
- разговор о садржини текста,
- разговор о порукама текста,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 21
- вежбе читања,
- језичка вежба: од датих речи саставити реченицу,
- самостални и стваралачки рад ученика - илустровање текста.
19. Писана слова Гг-Пп
- разговор о азбуци, о штампаним и писаним словима,
- наставник показује ученицима како се пишу слова,
- ученици пишу слова,
- писање реченица,
- читање писаног текста из Буквара.
- „Београде, добро јутро“, Душан Радовић,
- језичка вежба: Речник синонима од речи јести - грицкати, окусити, ждерати, жвакати, сркати, презалогајити, мљацкати, итд.
20. Говорна вежба: Стиже Нова година - рад на тексту песме „Срећна Нова година“ Д. Радовића
- слушање музике о Новој години,
- читање песме „Срећна Нова година“,
- ученици читају песму - покушај изражајног читања,
- разговор о садржини и порукама песме.
- разговор о новогодишњем празнику: припреме, радост, Деда Мраз итд. (корелација с природом и друштвом),
- језичка вежба: покушај уочавања стилских вредности текста - разговарати о реченици „Трепти звезда плавим оком па небу високом“, да ли реч „трепти“ можемо заменити другом, какво је то плаво око звезде, проналажење речи које можемо да повежемо са звездама и небом,
- вежбе изражајног читања и писања.
21. Тематско утврђивање - Лепршајте, лептирице беле!
- причање: Игре иа снегу,
- читање текста „Први снег“,
- разговор о тексту „Први снег“,
- какав је снег?
- контролни диктат,
- сналажење у азбучном реду: поред назначеног слова упиши и слова која му претходе и следе по азбучном реду: Г, Ф, М, О, изостави слова која кваре азбучни ред: б, ж, у, в, г, ц, д, ђ, ф, е, ј, з,
- тематски речник - снег,
- састављање реченица о снегу.
V. НАСТАВНА ТЕМА: САДА МОГУ СВЕ ШТО ХОЋУ - 17 часова
1. Писана слова Зз-Вв
- језичка вежба: породица речи - писати: исписати, писац, писаљка, писање, написати, описати, преписати, уписати, дописати, отписати итд.,
- упоређивање штампаног и писаног слова Зз и Вв,
- писање слова на табли и коментарисање њихове графичке структуре,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 22
- писање слова, речи и реченица,
- читање писаног текста из Буквара „Зима“,
- разговор о тексту,
- говорна вежба: разговор о зими, одлике (корелација са природом и друштвом),
- цртање: зима.
2. Рад на тексту песме „Зимска песма“ или „Снежна шала“
- интелектуално-емоционална припрема ученика (могућности: разговор о ученичким утисцима о зими, слушање музике о зими или разговор о цртежу, односно слици),
- изражајно читање песме,
- ученици читају песму (најпре гласно неколико ученика, а потом ученици песму читају тихо, с одређеним усмерењем),
- садржинска анализа песме,
- језичка вежба: богаћење речника - тематски именички и придевски речник - тема снег (снег, пахуље, вејавица, Снешко Белић, грудвање итд., бели, снежни, ветровито, прозрачно, меки, влажни снег итд.),
- синтаксичка вежба: састављање реченица на основу ових речи,
- учење текста напамет: увођење ученика у учење текста напамет (учење текста напамет „Снежна шала“).
3. Писана слова Кк-Дд
- интелектуално-емоционална припрема ученика.
- демонстрирање слова и коментарисање њихове графичке структуре,
- писање слова, речи и реченица,
- читање писаног текста из Буквара,
- флексибилно читање писаног текста,
- језичка вежба: тематски речник о кошарци: кошарка, кош, лопта, корак, играчи, игралиште, екипа, тип, напад, ударац, судија, тренер итд.,
диктат: ученици пишу писаним словима.
4. Писано слово Бб
- читање песме „Песма о буквару“ Божидара Тимотијевића,
- уочавање слова која недостају у речима: -уквар, -рига, -аш, чаро - на, зу-,
- упознавање графичке структуре слова,
- писање слова (правилно, уредно, лепо),
- преписивање речи и реченица,
- читање текста из Буквара,
- језичка вежба: имена која почињу словом Б (Бранко, Борислав...),
- предмети који почињу словом Б (буре, бодља...).
5. Утврђивање писаних слова Зз, Бв, Кк, Дд, Бб
- утврђивање азбучног редоследа слова,
- упоређивање штампаних и писаних слова,
- упоређивање графичке структуре писаних слова (сличности и разлике),
- начин писања слова, начин повезивања слова,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 23
- читање писаног текста,
- преписивање из Буквара штампаног текста писаним словима,
- језичка вежба: синоними од речи говорити: причати, казати, изјавити, шапутати, гунђати, зуцкати, викати итд.
6. Писана слова Чч-Ћћ
- писање на плакату или графофолији низ речи у којима су изостављена слова Чч-Ћћ
- ученици читају речи исписане штампаним словима и уносе слова која су изостављена,
- наставник показује ученицима писана слова Чч и Ћћ и коментарише њихову графичку структуру (словарица или плакат),
- упоређивање штампаних и писаних слова Чч и Ћћ, - упоређивање писаних слова Чч и Ћћ,
- писање слова, речи и реченица,
- читање писаног текста из Буквара,
- флексибилно читање писаног текста,
- преписивање песме „Ћуран“ из Буквара писаним словима,
- текст „Вук и овца“
7. Писана слова Хх-Жж
- разговор о живом и неживом (уочавање разлика),
- ономатопеје (жаба, птица, ружа..., чекић, коса, семафор, авион...),
- упознавање графичке структуре слова,
- упоређивање графичке структуре слова X и Ж,
- писање слова, речи и реченица,
- читање писаних текстова из Буквара „Хвала“ и „Пужу“,
8. Рад на тексту према избору наставника
- интелектуално-емоционална припрема ученика,
- изражајно читање текста,
- ученичко гласно и тихо читање текста,
- разговор о непосредном доживљају текста,
- садржајна анализа текста,
- идејна анализа текста (порука), - језичке вежбе: синтетичка вежба.
9. Писано слово Фф
- на фудбалској утакмици: описивање утакмице (где су гледали, с ким, ко је играо, шта су видели),
- писање слова,
- преписивање реченица писаним словима,
- читање писаног текста из Буквара,
- језичка вежба: тематски речник: - фудбал: го, голман, бек, судија, итд.,
- игра пантомиме: ученици састављају реченицу на основу онога што ученик пантомимом показује. На пример: деца играју фудбал, свирач свира на фрули...
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 24
10. Утврђивање писаних слова Чч, Ћћ, Хх, Жж, Фф
- редослед слова у азбуци,
- упоређивање штампаних и писаних слова,
- упоређивање писаних слова (сличности и разлике),
- писање реченица на основу датих речи, допуњавање реченица,
- развијање смисла за узорно писање (поштовање правила узорног писања),
- лексичка вежба: Класификација речи по одређеним врстама - групиши следеће речи према заједничком имену: ципеле, капут, крушка, кељ, ласта, тестера, врана, клешта, шљива, папуче, џемпер, шаргарепа
одећа:
обућа:
воће:
поврће:
птице:
алат:
- карактеристичне грешке у писању и њихово отклањање.
11. Писана слова Цц-Њњ
- разговор о цвећу и њиви,
- писање одабраних реченица о цвећу штампаним словима на табли.
- ученици преписују писаним словима реченицу или састављају нову,
- упознавање ученика с графичком структуром слова,
- упоређивање графичке структуре слова Цц и Њњ,
- писање слова, речи и реченица,
- језичка вежба: имена људи која подсећају на имена цвећа - Ружа, Невена, Цветко, Јасмин, Кринка, Љиљана, Босиљка,
- читање загонетки из Буквара најпре гласно, а потом тихо,
- разговор о прочитаном тексту,
- илустрација текста.
12. Рад на тексту „Неће увек да буде први“
- интелектуално-емоционална припрема ученика: како људи једни другима помажу (како је ученик помогао ученику, мами, тати),
- наставниково изражајно читање текста,
- ученици читају текст гласно,
- тихо усмерено читање (дати ученицима одређене задатке да их решавају док читају текст),
- анализа текста: групни облик рада (поделити ученике у 3-4 групе, свака група добије одговарајуће задатке према својим могућностима, групе поново читају текст тихо и решавају те задатке, свака група реферише шта је урадила, али и допуњава друге групе),
- народне пословице о добру,
- лексичка вежба: лов, ловити, уловити, ловиште, ловац, ловачки
- језичка вежба: синтаксичка вежба - грађење реченице,
- илустрација текста.
13. Писана слова Ђђ-Џџ
- читање песме из Буквара - „Џиво из оџака“,
- упознавање ученика с графичком структуром слова,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 25
- наставник пише слова на табли,
- ученици пишу слова,
- писање реченица,
- читање писаног текста из Буквара,
- упоређивање штампаног и писаног текста из Буквара (реч је о истом тексту),
- језичка вежба: изговор гласова Ђ и Џ - упоређивање штампаног и писаног слова Ђ и Ц; лексичка вежба: проналажење речи које се римују - чађи/свађи, оџака/поџака, Џиво/сиво, пада/сада итд.,
- диктат: наставник диктира неколико реченица из текста који је ученицима непознат.
14. Тематско утврђивање писаних слова
- разговор о Вуку Караџићу као творцу наше азбуке,
- читање песме „Вуку Караџићу“ Р. Симовића,
- израда зидног паноа о Вуку Караџићу,
- решавање народних загонетака из Вукове збирке,
- азбучни ред писаних слова (слова су исписана на плакату или су сложена на разредној словарици),
- разврставање слова по њиховој једноставности и сложености,
- упоређивање штампане и писане азбуке,
- писање речи по азбучном реду (наставник може да испише тридесет речи, а ученици да их сложе по азбучном реду),
- читање писаног текста,
- диктат: кратак диктат, ученици пишу писаним словима,
- карактеристичне грешке у писању, како да се те грешке отклоне.
15. Рад на тексту песме „Песма о буквару“ Б. Тимотијевића
- интелектуално-емоционална припрема ученика: разговор о књигама, разговор о буквару,
- наставниково изражајно читање песме,
- ученици читају песму гласно (чита неколико ученика),
- тихо усмерено читање,
- разговор о садржини песме (анализирати строфу по строфу),
- идејна анализа песме (порука): ученици уочавају поруку песме,
- радости које Буквар пружа (највећа је радост када ученик научи да чита и пише),
- разговор о Буквару који ученици користе, њихова запажања, шта су научили из овог буквара, шта им се највише свидело, шта им се не свиђа,
- зашто се буквар тако зове,
- језичка вежба: учити - научити, одучити, учионица, учитељ, ученик, ученички, проучити итд,
- илустрација Буквара.
16. Тематско утврђивање - Сада могу све што хоћу
- утврђивање азбучног реда слова,
- јасно и правилно изговарање свих гласова,
- вежбе брзог препознавања штампаних и писаних слова (слова се испишу на картончићима па се кратко демонстрирају).
- флексибилно читање штампаног текста,
- флексибилно читање писаног текста,
- покушај учења азбуке напамет,
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 26
- језичка вежба: опонашање звукова животиња, птица, предмета итд. - жаба крекеће, мачка мјауче, во риче, петао кукуриче, свиња рокће, врата шкрипе итд.,
- изражајно читање штампаног текста (обраћање пажње на правила изражајног читања).
17. Систематизација градива
- сваки наставник може према могућностима својих ученика да формулише задатке систематизације. Ови задаци зависе од интелектуалних способности ученика;
1. Читање текста из Буквара „Како сунце спава“ - ученици читају текст тихо са задатком да одговоре на три питања која ће да формулише наставник (ученици писмено одговарају па питања).
2. Контролни диктат - сврха диктата је да наставник оцени како ученици пишу, да ли поштују правила писања.
3. Наставни листови (ученик писмено одговара на питања):
1) Напиши своје име и презиме
2) Слову М претходи слово______________
После слова Ћ је слово__________________
Слову Ш претходи слово________________
3) Поређај по азбучном реду следеће речи: киша, авион, џак, топ, во, небо, срп _______________________________________
4) Напиши по једну реч у којој је
слово У на почетку_____________________
слово Р на крају_________________________
слово Ђ у средини_______________________
5) Напиши четири речи које говоре каква је зима
6) Напиши најмање три нове речи од речи:
РАД __________________________________
ПУТ__________________________________
7. Допуни следеће реченице:
Снег
Хладни ветар___________________
Ученик пише___________________
8. Напиши три наслова прича које си читао:
____________________________________
____________________________________
____________________________________

КОМПЛЕКСНИ ПОСТУПАК УЧЕЊА

ПОЧЕТНОГ ЧИТАЊА И ПИСАЊА

- Комплексни поступак је релативно млад, користи се око 30 година у нашим школама. Његов творац је Jелена Миоч, учитељица из Београда. Поникао је у пракси па је онда теоријски потврђен.
- У почетку је као и свака иновација у педагошкој средини примљен са већим или мањим отпором. Данас је веома популаран, мада ни изблиза колико би требало с обзиром на своју ефикасност - комплексни поступак даје веома добре резултате и обезбеђује квалитетно и брзо савладавање читања и писања.
- Полази од сазнања да се читање учи целовито. Корени овог поступка су у тзв, глобалној методи која подразумева целовито сагледавање речи и реченица без анализе на њихове саставне елементе.
- Измењен је однос између наставника и ученика. Наставник не одржава наставу на класичан начин, нема обраде градива на начин у коме је наставник веома активан а ученици пасивни. Наставник на часовима организује различите активности у којима учествују сви ученици без обзира на разлике у знању. Сви ученици су током целог часа потпуно активни и свако ради на нивоу свога знања.
- Овај поступак захтева офд ученика максимално ангажовање и висок степен самосталности. Ученик сам одабере одређене активности, сам се ангажује и то га мотивише.
- Слова се усвајају целовито, у контексту целокупног живота у учионици. Чим ученик уђе у учионицу мора се сусрести са посебно осмишљеним простором: по зидовима могу бити постављене разне слике испод којих су исписане речи, зидови могу бити украшени словима тако да ученици са њиховом графичком структуром стално комуницирају.
- Традиционални буквар не одговара потребама комплексног поступка. Заступници овог поступка се залажу за тзв. почетнице. Сматра се и да је најбоље да ученици користе свеске без извучених линија, са тзв. празним странама.
- Тешко је описати један час рада по комплексном поступку и прогласити га за типичну методичку структуру. Ови часови су веома различити и готово да нема потпуно методички истоветних.
- Уопштено узевши, у настави почетног читања и писања по комплексном поступку уочавама четири етапе:
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 1
■ припремни периoд,
■ усвајање слова и савладавање шчитавања речи и кратких реченица,
■ изграђивање правилне технике читања и разумевања прочитаног и
■ усавршавање логичког читања.
Припремни период
- Ученици су у непосредном контакту са свиом словима. Ради се на развијању визуелне културе. Полази се од чињенице да је за ученике лакше уочавање слова од њихове фонетске садржине у изговореним речима.
- Наставник пише на табли поједине речи и изразе, изговарајући при томе јасно сваку реч и сваки глас. Процес писања прати процес шчитавања. Затим ученици изговарају те речи.
- На исти овај начин се ради и на разредној, односно на дечјим илустрованим словарицама.
- Потом следи ученичко записивање речи у свескама.
- Припремни перио траје од 7 до 10 дана.
Усвајање слова и савладавање шчитавања речи и кратких реченица
- У комплексном поступку полази се од представе слова, а не од представе гласа као у монографском. Уз показивање слова изговара се одговарајући глас.
- За разлику од монографског поступка, где се слова проучавају континуирано, једно по једно, по комплексном поступку ученицима се сва слова показују одједном. Уз свако слово постоји сличица одговарајућег предмета чије име почиње тим словом.
- Полази се од језичког сазнања да је реч носилац значења, а не слово или слог.
- Ученици усвајају слова индивидуално по свом избору, па и напредују индивидуално. Ни на једног ученика се не врши притисак да учи брже, како би стигао остале.
- Основни облици рада у овој етапи су:
■ заједничка вежбања на илустрованим словарицама;
■ самостални рад ученика на словарици;
■ ученичко записивање штампаним словима;
■ упућивање на дечју штампу - ученици исецају речи и реченице које су прочитали исхватили.
- Ова етапа траје од месец дана до шест недеља.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 1
Изграђивање правилне технике читања и разумевања прочитаног
- Ученици се оспособљавају за самостално читање са разумевањем.
- Шчитавање прелази у читање.
- Организују се разне вежбе читања: хорско читање, индивидуално читање, гласно индивидуално читање итд.
- Ова етапа траје до краја првог полугодишта.
Усавршавање логичког читања
- Систематски се ради на усавршавању читања, које подразумева: правилно читање, тачно и течно читање, брзину читања која је све ближа брзини нормалног говора, способност схватања садржаја, развијање културе усменог и писменог изражавања итд.

Анализа речи на гласове и слова

Аналитичким путем полази се од предмета, обрађује се његов назив, а потом се та реч раставља на гласове. Аналитичка вежбања треба почети уочавањем гласова на почетку речи, на крају, а затим у средини.
Оваква вежбања важна су из више разлога:
• изоштрава се фонемски слух (способност диференцирања гласова)
• развија се способност одређивања позиције појединих гласова
• доприносе схватању гласовне структуре нашег језика
Индуктивним поступком до појма гласа долази се методом нормалних гласова. Полази се од опонашања звукова у природи.
Како зуји пчела? – зззззззз
Како шушти лишће? – шшшшш
Гласове и слова можемо графички представити на следећи начин:
∟∟∟∟ – шума
∟∟∟∟∟ – школа
∟∟∟ – сат
Хијат или зев (изговор два узастопна самогласника) може стварати потешкоће у настави почетног читања и писања, те се у току шчитавања и читања мора обратити пажња на то.
Унутрашњи хијат: јаукати, наопако, учио, видео,...
Сољашњи хијат: у ушима, био он, као облик, пао у очај,...

Разумевање и усвајање појма речи
За формирање појма речи служимо се аналитичким поступком растављањем реченице на речи и тиме утврђујемо да се реченица састоји из речи које нешто значе. Тиме долазимо до конкретних, деци блиских, појава. У овом процесу разликујемо неколико фаза:
• посматрање
• издвајање битних елемената
• синтезу (стварање утиска)
• уопштавање
Када ми изговаримо име неке ствари, животиње или биљке, то је онда реч. Ето ја седим на столици. Је ли то ствар или слика? А шта је ово што сам нацртао на табли? (слика) А кад кажем „столица“, шта је то? (реч) Може ли се реч видети?
Дакле, ствари можемо да додирнемо, слике можемо да видимо, а изговорене речи можемо да чујемо.
Речи и реченице су гласовни симболи конкретних представа, формирају се као вредности које означавају конкретне представе. Реч има своју акустичку, визуелну, моторичку и функционално-асоцијативну вредност и све те вредности се морају јединствено схватити. При формирању појма речи полази се од предмета, преко слике, до појма речи.
ПРЕДМЕТ – СЛИКА - РЕЧ

Разумевање и усвајање појма реченице
До појма реченице се може доћи на два начина:
• синтетичким
• глобалним
Синтетички начин полази од појма речи које се синтетишу у реченицу. Ученици слажу речи на словарици, како би добили реченицу.
Глобални начин подразумева да ученик чита ред и закључује да је то реченица на чијем крају се налази тачка.
При вежбању потребно је кренути од лакших реченица, тематски везаних за животну околину ученика. С обзиром да усмени облик формирања појма реченице претходи писменом, при састављању реченица ослањамо се на њега. У вежби свака реч означена је хоризонталном цртом, почетна усправна линија означава велико слово, а на крају је неизоставна тачка. Овакве вежбе су веома корисне у процесу усвајања појма реченице:
Пас трчи. |____ ____.
Дечак чита књигу. |____ ____ ____.
Циљеви формирања појма реченице:
• да ученици уочавају реченицу у говору и тексту
• да осете реченицу као јединицу саопштавања
• да развију умешност у самосталном састављању реченица
• да науче како се изговара реченица
• да науче како се реченица раставља на речи.

Лексичке вежбе

Циљ ових вежбања је богаћење речника, уочавање функционалности речи, отклањање двојности – разлике између говорних варијанти у кући и школи.
За богаћење језика важан је начин комбиновања речи у синтаксичке склопове.
Лексичке вежбе:
• Морфологизација речи – ученицима се каже неколико речи којима се нешто описује или одређује, а они траже једну реч која те синтагме замењује.
Место на коме има пуно песка – песковито
Небо прекривено облацима – облачно
Дан ведар с пуно сунца - сунчан
• Фонетска вежбања – односе се на изговарање појединих речи, на артикулацију гласова који чине ту реч. То су вежбе анализе и синтезе.
• Прозодијске особине – односе се на акцентовање речи. Ученици првог разреда могу да разликују акценте, иако их не умеју називати.
лук (део оружја) – лук (поврће)
град (насеље) – град (падавина)
Коса (име) – коса (длаке на глави)

ВЕЖБЕ ЧИТАЊА

Почетно читање је веома сложен процес. Ако извршимо добре припреме у тзв. припремном периоду, ученику ће бити лакше да чита, односно да овлада техником читања. Пут од гласа до скупа гласова, односно слова, тј. речи које нешто значе, опте-рећен је разноврсним препрекама. За ученика је најтеже да изврши синтезу науче-них гласова. Догађа се да ученик добро препознаје облик слова, али тешко може више слова да повеже у целину која се зове реч, а посебно да разуме то што је про-читао.
У сложеном механизму читања препознајемо три основне операције.
1. Визуелно опажање знакова
Свесни чињенице да је слово нешто што је у потпуности и сасвим прецизно гра-фички организовано, наше опажање текста је друкчије од визуелног опажања црте-жа. Оно је усмерено према типичном облику слова одређеном правилима његовог графичког уобличавања.
У овој фази почетног читања може бити више тешкоћа:
- ученик није добро савладао графичку структуру слова па га не препознаје;
- динамика препознавања графичке структуре слова је превише успорена;
- „успорено” читање тешко постаје аутоматизован и синхронизован процес;
- појава механичког читања итд.
2. Акустичко поимање гласовних облика (изговарање, гласно или тихо читање)
Акустичко поимање гласовних облика је изговарање визуелно опаженог матери-јала. То опажање може да има две форме: гласно и тихо читање. Гласови изговоре-них речи током читања добијају нов квалитет, претежно емоционалне природе, који такође утиче на формирање значења. Акустичко препознавање гласовних облика временом постаје аутоматизована радња и од степена те аутоматизације зависи ква-литет читања.
3. Разумевање прочитаног
Разумевање значења прочитаног одвија се истовремено са визуелним и акусти-чким поимањем текста. Квалитет читања зависи од квалитета синхронизације ове три категорије специфичне за процес читања.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
Шчитавање
Шчитавање је изузетно важна етапа у процесу увођења ученика у почетно читање. Тој методичкој категорији се посвећује мало пажње, што, свакако, ствара одређене потешкоће у читању. Ако ученик при доласку у школу већ уме да чита, онда нема потребе да шчитава. Шчитавање је прелазни период или мост између научених гла-сова и читања. Има доста логике у томе да ученик не може одмах да чита чим научи неко слово, односно чим савлада његову графичку структуру.
Најпре треба шчитавати једносложне речи, затим двосложне, тросложне итд. Ученици још у припремном периоду могу да уче како да шчитавају слова (усмено шчитавање), односно како да их сливају отезањем у једну целину. Шчитавање се састоји у томе што се у току читања поједини гласови у речима „отежу” мало више него у говору, али се глас, док се отеже, спаја са следећим, па опет са следећим гласом, чинећи тако једну гласовну целину. Током „отезања” глас се не прекида, а избегава се уметање призвука полугласа или муклог „е”. Тако се ортоепска форма, углавном, приближава ортографској, прочитана реч личи на ту реч изговорену у свакидашњем говору, а то омогућава да ученик разуме оно што је прочитао. „Оте-зање” гласова не сме бити неприродно, не сме прећи у певање. Шчитавање одго-вара фонолошкој природи нашег језика, па се данас користи као претходница пра-вом читању у коме нема отезања гласова. Веома широко „отезање” гласова често се граничи са неприродним певањем. Смањивањем дужине „отезања” или сливања гласова скраћује се пут од шчитавања до читања. Ученика треба научити да претхо-дно слово шчитава све док следеће визуелно не препозна.
Шчитавање може бити гласовно и слоговно. Гласовно шчитавање се данас користи масовно у свим школама, слоговно мање или скоро никако, јер је носилац значења реч, а не слог, а ученици морају изводити вежбе читања на речима, одно-сно на гласовним или словним целинама које нешто значе.
И данас се у неким школама може наићи на срицање, како у градској тако и у сеоској средини. Оно не води правилном читању, па га треба избегавати. Сричући, ученици читају механички и обично не разумеју оно што читају. Срицањем језик губи своја говорна својства, њиме се истичу говорни елементи уместо говорних целина.
Читање
Читање представља виши степен савладаности гласова и слова, односно њихо-ве синтезе у речи и реченице као значењске говорне целине. Оно је у овој фази учења доста релативан појам, јер не говоримо још увек о правом читању, о потпуно савладаној техници читања. Ученици су научили одређене гласове и одређена слова, могу добро да их шчитавају, а затим и читају, али сви не могу на исти начин, истом брзином. Ученик од наученог слова до квалитетног читања пролази одређене фазе:
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 3
1) препознавање облика слова;
2) шчитавање;
3) читање - овладавање техником читања;
4) усавршавање читања - увођење у изражајно читање;
5) изражајно читање - највиши степен савладаности читања.
За ученика у овој фази учења најтежи је прелазак од шчитавања ка читању и захтева од наставника много умешности, упорности и стрпљења како би ученици успешно превладали ову препреку. Прелазак из фазе шчитавања у фазу читања „треба да буде полаган, тј. да друга фаза сама израсте из прве. У овој фази (шчи-тавања) успореног читања водити рачуна да деца сливају, зглашавају више гласова одједанпут. Прелазак из једне фазе у другу - из фазе шчитавања у фазу читања -при учењу читања истовремено је за већину ученика. Међутим, поједини ученици знају читати, појединци брже напредују и налазе се у завршној фази, а појединци заостају. Како треба поступати у овом случају? У настави читања управљамо се према напредовању већине ученика, почетника у читању. Појединце, који иду напред не смемо спречавати, напротив, давати им допунске задатке; ове ученике не смемо враћати на оне ступњеве у читању које су они правилно већ савладали. Са поје-динцима који заостају треба да радимо индивидуално, и то мањим делом на часу, а више ван часова. Значи, прелаз из једне фазе у другу при учењу читања одвијаће се према већини ученика, али и индивидуално.“1
O фазама шчитавања и читања наставник мора да зна следеће.
1. Повезивање слова у речи и речи у реченице мора се одвијати поступно, поштујући брзину напредовања сваког ученика посебно.
2. Ученици најпре не мисле на оно што читају, већ су поведени савлађивањем технике читања, препознавањем графичке структуре слова и начином изговарања гласова, речи и реченица. Зато је неопходно усмеравати их на значење прочитаног, односно на разумевање прочитаних речи и реченица. Свакодневним вежбањем читања ученици квалитетније савлађују технику читања, аутоматизују процес читања.
Помоћу вежбања проверити:
- степен савладаности технике читања;
- разумевање прочитаног;
- да ли је ученик усвојио одређену инструкцију или није. Теоретичари и практи-
чари се слажу у томе да степен разумевања прочитаног зависи од степена савлада-
ности технике читања.
3. Један број ученика процес читања савлађује веома споро. Има ученика који заврше први разред, а веома споро читају, с муком долазе до смисла прочитаног. С тим ученицима треба организовати индивидуални рад.
4. Увежбавање читања мора бити свакодневни задатак. Чим уочи да поједини ученици лошије читају, наставник мора одмах да предузме ефикасне мере како би спречио одређене негативне појаве у процесу савлађивања почетног читања.
1 Десанка Стојић-Јањушевић: Насшава иочешног читиња и иисиња, „Вук Караџић” Београд, 1969.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 4
Глобално читање
У Буквару посебна пажња је усмерена на припреме за почетно читање и писање. Тај период је значајан и требало би га квалитетно реализовати. Има теоретичара и практичара који умањују значај овог периода за увођење ученика у почетно читање и писање. Практичари добро знају колико им добро урађен припремни период олак-шава рад у етапи учења почетног читања и писања.
Новина у овом буквару је и то што је у тај припремни период уведено тзв. гло-бално читање речи и реченица. То значи да ученик у тој фази учења може да чита ако за то има интересовања и услова, а поготову ако је дошао у школу с већим или мањим познавањем слова. У глобалном читању ученик памти слику речи без претхо-дне анализе и синтезе а у томе му помаже и ликовна слика бића, предмета које та реч означава. У Буквару је, рецимо, на страни 13 нацртано воће: јабука, крушка, шљива, дуња и грожђе. Испод тих слика исписане су речи.
Ученик помоћу слике закључује да испод ње пише реч која јој одговара, визуел-но памти слику речи и чита ту реч, тј. глобално, без обзира што претходно није упознао поједина слова и што није извршена анализа и синтеза. Ученик најпре памти глобалну слику појединих речи, та слика се памти узастопним понављањем, читањем те речи, а касније може да памти визуелну слику краћих реченица. Ученик осећа велико задовољство што већ може да чита речи и то га подстиче у раду. Ученик неколико пута понови читање речи или реченица, памти их и може да их препознаје у новом контексту. У току глобалног читања ученик препознаје реч, схва-та њено значење, а затим је изговара. Свакако, неће сви ученици подједнако гло-бално да читају: неки ће једва препознавати по које слово, неки ће брзо да напре-дују, али сигурно је да ће свако од њих моћи да упамти глобалну слику понеке речи.
Памћење глобалне слике речи, тј. глобално читање у Буквару почиње речима МАМА, ТАТА, а затим реченицама ВОЗ ЈУРИ или МЕДА ВОЛИ МЕД итд. У Буквару је дат доста велики избор речи праћен одговарајућим ликовним прилози-ма, а на наставнику је да врши избор речи према интересовањима и могућностима ученика.
Наставник може сам да припреми речи за глобално читање. То могу бити речи које се користе у учионици, речи које су ученицима неопходне ради њиховог ме-ђусобног комуницирања. На пример, речи добро јутро, добар дан, устани, седи и друге могу бити исписане на посебном папиру. Када наставник покаже ученицима тај папир, они глобално читају реч и врше одређену радњу. Тако се глобално читање доводи у везу с игром, али ученицима помаже да се боље споразумевају у учиони-ци. Глобално читање је значајно јер се преко њега на одређен начин ученици упућују на разумевање појма реченице, речи, гласа и слова.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 5
Флексибилно читање
Стандардно читање је визуелно фиксиран процес: чита се слева надесно, редо-ви су увек водоравно штампани и наше читалачке навике су томе прилагођене. Но, можемо срести и друкчији распоред штампаних редова и слова, посебно разне стилизоване облике слова. На телевизији, у биоскопима, на улици, у новинама, на разним рекламама и паноима сусрећемо и вертикалне редове које читамо одозго надоле или, пак, укосо распоређена слова. Ученика треба оспособити за флексибилно читање, тј. за читање реченице и текстова друкчије постављених од уобичајене штампарске технике. Флексибилно читање може имати разне форме. од којих наво-димо следеће.
Читање речи у ступцима
О
ЕНО
МАРКО
ОН
ЕВО
КУЋА
ОНА
ОВО
МОРЕ
АНА
ОСА
СЕНО
ИМА
ОКО
МАЧКА
Ова вежбања се могу организовати и у фази шчитавања. Ученици могу помоћу словарице да слажу речи, да их шчитавају или читају. Тиме може да се „тренира” брзина читања, посебно када остане времена на крају часа, али може и пре тога. Упорним вежбањем ученици са шчитавања брзо прелазе на глобално читање.
Читање реченица у вертикалним низовима
м
Р
Д
Деда je
А
А
Е
окренуо
М
Ш
Д
главу на
А
А
А
другу
Н
И
Р
страну
О
М
А
С
А
д
И
П
Е
с
Е
И
А
Р
д
Т
О
Е

СРПСКИ ЈЕЗИК / I 6
Све ове и сличне речи и реченице наставник испише на плакату. Добро је да ученици сами налазе решења и да им се помогне када застану. Флексибилно читање подразумева и убрзавање или успоравање читања одређеног текста.
Гласно читање
Ученик почиње да чита гласно јер једино на тај начин можемо да пратимо ква-литет учења читања и брзину напредовања, а и он може да прати самога себе, тј. да обави неку врсту самоконтроле. Гласно читање представља индивидуални рад учени-ка и треба га свакодневно користити. Ученик полако изграђује стил гласног читања, односно стил читача. То значи, учи како чита, како држи књигу док чита, како ко-ристи Буквар и друге елементе везане за културу читања.
Тихо читање (читање у себи)
Почетно читање ни у ком случају не треба почети тихим читањем или читањем у себи. Ученик мора да овлада одређеном техником читања да би прешао на тихо читање. Неки методичари сматрају да је тихо читање доста тешко и да би га требало практиковати тек у другом полугодишту, што је претеривање. То, пре свега, зависи од брзине напредовања ученика. Ученике морамо научити како да читају у себи. Тихо читање у почетној фази учења захтева већи напор ученика и зато не би тре-бало са гласног нагло прећи на тихо читање.
Утврђено је да је тихо читање много ефикасније од гласног читања. Читајући тихо, ученик чита брже, економичније - штеди говорну енергију, спорије се замара, а и боље разуме оно што прочита. У почетку, ипак, преовлађује гласно читање. Гла-сним читањем се изграђује техника читања, иде се ка изражајном читању, али у ка-снијем периоду нико не може бити добар читач ако добро не савлада технику тихог читања.
Хорско читање
Хорско читање се све мање користи у савременим школама. Читањем у хору наставник не може да прати ко добро чита, а ко слабије. У хорском читању домини-рају ученици који боље читају, они воде читање, али уз њих се активирају и они који су слабији, који спорије напредују или су ненаметљиви, тихи, плашљиви. Велики број ученика у овом облику читања скоро механички понавља оно што чита. Наставник не може да прати да ли поједини ученици добро артикулишу одређене гласове, да ли им је мелодија реченице добра итд.
Из свих тих разлога не би требало претеривати са хорским читањем. Оно се може повремено организовати, али предност треба давати индивидуалном
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 7
читању. Неопходно је сваког дана један део часа посветити увежбавању читања водећи ра-чуна о свим врстама читача.
О хорском читању требало би знати следеће:
- није препоручљиво текст читати хорски - индивидуално читање претходи хорском;
- хорско читање не сме прећи у певање - пренаглашено отезање гласова;
- хорско читање је најбоље организовати на крају часа;
- сврха хорског читања није механичко читање, то не сме бити бубање текста
или учење текста напамет.
Развијање брзине читања
Задаци наставе читања у млађим разредима основне школе су:
1) да ученик добро савлада технику читања;
2) да се ученици уведу у тзв. изражајно читање;
3) да се ученици оспособе да веома квалитетно читају тихо или у себи;
4) да ученик доживљава текст и да разуме оно што прочита.
Данас се читању посвећује велика пажња посебно у школама, али и у неким другим институцијама образовања. Води се рачуна о унапређивању наставе читања и у млађим и у старијим разредима основне школе.
У првом разреду не може се говорити о добро смишљеном систему за развијање брзине читања. Тај систем се остварује касније, али, свакако, наставник је обавезан да води посебну бригу о развијању брзине читања. С успореног синтетичког читања ученик полако прелази на читање чија је брзина, отприлике, једнака брзини приро-дног говора.
Почетник има највише тешкоћа да савлада технику читања и цело прво полуго-диште у ствари посвећено је изграђивању технике гласног читања, а нешто касније усавршавању технике тихог читања. Када ученик почетник савлада технику читања, онда се почиње с вежбама за развијање брзине читања. Брзина читања често зави-си од самог ученика, од његових психофизичких могућности. Она подразумева и степен савладаности технике читања и разумевања прочитаног. Од брзог читања нема користи ако ученик није разумео то што је прочитао и не би требало ученике форсирати да брже читају, а да спорије схватају. Брзина читања мора ићи истовре-мено са брзином схватања, односно разумевања прочитаног. Мерило брзине мора бити степен схватања, односно разумевања прочитаног. Водећи рачуна о индиви-дуалним могућностима ученика, мора се радити на истовременом убрзавању и чита-ња и схватања прочитаног. Опште је правило да успореније читање води правилни-јем читању. Ако ученик пребрзо чита, већа је могућност да ће да погреши.
Постоје разне вежбе за убрзавање читања. На овом нивоу учења користе се сле-деће форме вежбања.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 8
Тихо чишање с ограниченим временом
Претходно се одреди време за које ће ученици да прочитају одређени текст. Ограничено време читања одређује се према дужини текста и његовој тежини. С ученицима треба претходно разговарати о циљевима овог читања, упознати их с на-шим намерама. После читања утврђује се за које је време ученик прочитао одређени текст, а кроз разговор сазнамо како је тај текст схватио.
Изборно чишање
У оквиру одређеног текста ученицима треба задати да током читања открију одређене реченице или речи. Реченице које би требало ученици да открију могу се написати на графофолији и пројектовати или написати на табли. Ученици читају у себи и проналазе задате реченице и речи.
Доиуњавање шексша за изборно чишање
Одређени текст напишемо на графофолији, папиру или на табли, али изостави-мо кључне речи које су носиоци одређених логичких структура. Уместо тих речи ставимо црте. Ученик чита и записује само оне речи које су изостављене из текста. Ова врста читања представља пешто сложеније вежбање.
Вежбе брзог преиознавања речи
Напишемо одређене речи штампаним или писаним словима на картоне мањег формата. Пишемо по неколико речи, једне испод других. Ученицима објаснимо на-чин овог вежбања. Одредимо време за које ћемо експонирати картоне с написаним речима (неколико секунди). Када после задатог времена склонимо картоне из видног поља, проверавамо колико је ко од ученика прочитао и да ли је разумео задате речи.
Вежбе 6рзог иреиознавања реченица
Поступак је исти као са вежбама за брзо препознавање речи.
Читање текста с виgeo-шраке са различишим убрзањима
Текст који читамо на екрану с видео-траке најпре може да тече успорено, а онда полако да се убрзава у зависности од тога колико пута читамо тај текст и за које време. Ове вежбе су нека врста припреме ученика за читање титлованих филмова на телевизији или филмском платну.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 9
Читање с такмичарским усмерењем
Ученицима се да одређени текст и објасни циљ читања, затим им се објасне за-хтеви и припреме се за читање. То може бити тихо читање с одређеним усмереним задацима. Поставимо им три-четири задатка. Кроз разговор проверимо да ли су ученици добро решили задатке и ко је најпре решио.
Облик такмичарског усмерења може се извести овако: одредимо представнике - читаче из сваког реда, кажемо им да ћемо се такмичити и да је потребно да сви пазе. Док представник једног реда из учионице чита, остали прате квалитет њего-вог читања, а после њега читају и остали представници. После тога се разговара о томе како је ко од њих читао, шта је било добро у току читања, а шта лоше. После детаљнијег коментарисања ученичког гласног читања, доноси се коначна одлука о победнику. У току коментарисања начина читања појединих такмичара, поготову када се коментарише лошија страна читања, потребно је увек поставити питање: шта би требало да уради тај ученик да би отклонио одређене грешке. У Буквару избор текстова је велики (а има доста текста и у Наставним листовима) на којима се могу извести овакве врсте вежбања у читању.
Грешке у читању
Наставник би морао бити добар познавалац теорије читања, морао би да позна-је посебно психолошке основе читања јер само на тај начин може да прати овај доста сложен процес. Искуснији наставници знају које грешке ученици праве док уче да читају и које мере је потребно предузети да би се те грешке кориговале. Грешке у читању се не могу брзо кориговати, посебно не на овом узрасту, и потреб-но је много стрпљења и педагошког такта да се то постигне. Кориговање грешака је индивидуалан рад. Наставник мора да прати ученика, да прати његов развој у читању, да води евиденцију напредовања ученика, да открива типичне и атипичне грешке. Најгоре је ако наставник читање препусти самим ученицима мислећи да ће они све постићи кроз фронтална вежбања, кроз самостална вежбања код куће. На вежбама читања ученицима се указује на одређене грешке, које наставник комен-тарише са њима али и даје упутства ученицима како да их превазиђу.
Често се догађа да наставник пожурује ученика на овом нивоу учења да брже чита из више разлога - због тога што се приближава крај часа, што нема времена да индивидуално ради са више ученика итд. Пожуривати ученике да брже читају значи блокирати их, наводити их на формално читање. У почетном читању ниједан задатак не сме бити формалан, мора бити остварен на методички адекватан начин.
Теоретичари и практичари су покушали да региструју одређене грешке у почетном читању:
1) неправилна артикулација одређених гласова;
2) ученик не препознаје одређеном брзином графичку структуру слова;
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 10
3) тешко слива (зглашава) и повезује слова у јединствену синтетичку целину;
4) неуравнотежена динамика изговарања појединих гласова у речи;
5) замењивање слова сличне графичке структуре;
6) изостављање појединих слова;
7) срицање;
8) неправилно дисање;
9) уношење дијалекатских и локалних карактеристика у читање;
10) лошу дикцију;
11) механичко читање;
12) слоговно читање;
13) ученик понавља прочитано;
14) ученик „сецка” у току читања;
15) изостављање гласова на крају речи или њихова редуцирана артикулација;
16) ученик не разуме оно што прочита;
17) неправилна интонација;
18) отезање првог слова у речи;
19) наглашено и одсечно читање речи;
20) изненадно спуштање и подизање гласа;
21) запажање тачке тек када се до ње дође;
22) монотоно читање;
23) пребрзо читање;
24) успорено читање;
25) неправилно сливање речи у реченици;
26) неприродно читање.
Наставници праве грешке када наводе ученика да у току увежбавања читања читају исти текст по 5-6, па и десетак пута. Деца тај текст брзо науче напамет и по-том читају механички. У Буквару и Насшавним листовима дат је велики избор тек-стова за увежбавање читања тако да ученици могу да увежбавају читање увек на новом тексту.
Увежбавање читања требало би подједнако изводити и на прозним и на поет-ским текстовима, како би ученици осетили природу једних и других. Увежбавање читања такође би требало изводити такозваним везаним текстовима, на текстовима који представљају одређену целину.
Мерење брзине читања
Инструменти за мерење брзине читања нису довољно уједначени јер се брзина може мерити у односу на различите категорије и различите околности - у односу на разред и одељење у коме се ученик налази, на узраст ученика, на социјално поре-кло, на околину у којој живи, на породицу, на пол, на општи успех или на успех из појединих предмета, на припадност градској или сеоској средини и сл. Испитивања
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 11
брзине гласног и тихог читања не дају исте резултате. Ученик, према одређеним испитивањима, тихо чита три до пет пута брже него гласно. Брзина читања знатно зависи од текста који се чита, да ли је текст ученицима познат или није, да ли је обра-ђиван или није. Логично је да ученик брже чита текстове који су му познати и које је обрађивао у школи. Брзину читања у првом разреду најпримереније је мерити када ученик савлада технику гласног и тихог читања.
Мерење брзине гласног читања врши се индивидуално, са сваким учеником по-себно, а мерење брзине тихог читања може се изводити истовремено за све ученике, тј. колективно. Истраживачи препоручују да се у првом разреду само мери брзина гласног читања, јер ученици нису довољно савладали технику тихог читања. Брзина тихог читања почиње да се мери од другог разреда. За мерење брзине читања најпре је потребно изабрати прикладан текст. За мерну јединицу мерења брзине читања узима се обично један минут, тј. колико ученик прочита речи у једном минуту, без обзира на то да ли је реч о гласном или тихом читању.

Синтаксичке вежбе - развијање осећања за реченицу –

Изграђивање реченице обухвата два задатка:
• Изграђивање реченице као граматичке категорије
• Изграђивање стилских карактеристика речанице
За синтаксичка вежбања је добро треажити увек нове реченице с различитим избором речи и различитом конструкцијом.
У току развијања осећаја за реченицу морамо водити рачуна о следећим факторима:
• Дужина реченице
Увек треба почети од просте реченице, па преко прпширене доћи до сложене.
Један ученик каже реч (ја), други дода другу (идем) смислом везану за претходну и обе изговори (ја идем), трећи ученик додаје трећу реч (кући) и изговара све три (ја идем кући, итд.)
• Распоред речи у реченици
• Избор речи –зависи од социјалне и породичне средине
• Врста речи – треба обратити пажњу на фреквентност речи
• Мисаона сложеност реченице – издвајати реченице из конкретних ситуација, понекад давати и реченице сложенје по конструкцији
• Тематска област реченице – везивати реченице за разне области
школа, кућа, село, град, улица, воћњак, спорт, ...
• Порекло сазнања реченице - чулне представе на којима се заснива
визуелно – посматрањем; акустичко – слушањем; тактилно – додиром,
• Интонација
• Питања и одговори

ВЕЖБЕ ПИСАЊА

1. Преписивање
2. Диктат
3. Писање одговора на постављена питања
4. Вежбе састављања реченице
1. Преписивање
- Преписивањем се савладава техника почетног писања. Ученик правилно преписује слова, речи и реченице, правилно уобличава и повезује слова у речима и развија брзину писања.
- Преписивањем се изграђују навике писања, правилно држање оловке, правилан положај тела и начин држања свеске.
- Облици преписивања у настави почетног писања:
 преписивање речи,
 преписивање реченица,
 преписивање краћег текста,
 преписивање краћег одломка,
 преписивање са допуњавањем реченице,
 преписивање са проширивањем реченице,
 преписивање штампаног текста писаним словима,
 преписивање узорног рукописа.
- Ученик се не сме преоптеретити преписивањем. Препоручљиво је да ученици преписују познати, обрађени текст.
2. Диктат
- Диктирање у настави почетног писања треба почети реченицама које су једноставне, које не садже више од две, три речи.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
- Реченице и текстови који се диктирају морају бити једноставни, јасни и разумљиви.
- Реченице и текстови који се диктирају морају бити примерени узрасту ученика.
- Не треба диктирати ученицима када су преморени.
- Ученик мора бити мотивисан за диктирање и за тако нешто мора се припремити.
- Увек треба прочитати све реченице или цео текст диктата, затим полако диктирати реченицу по реченицу, а затим поново прочитати све реченице или текст.
- У периоду када се учи писање могу се применити следећи облици диктирања:
 диктат као једноставна вежба за унапређивање писања;
 диктат са предусретањем грешака;
 аутодиктат;
 изборни диктат.
3. Писање одговора на постављена питања
- У току одговарања на постављена питања потребно је да се ученик целовито изражава, да користи потпуне реченице, да кроз процес формирања целовитог одговора развија осећање за реченицу као изражајну целину.
- Важно је да ученик схвати да му је пола одговора већ дато у постављеном питању.
- Писање одговора на постављена питања може се методички различито организовати:
o Наставник усмено поставља питање а ученик пише одговор (ово је тежи поступак јер ученик треба да запамти питање и да пише одговор на њега);
o Питање се испише на табли, платну, графофолији а ученик: (1) преписује питање и одговара на њега, (2) не преписује питање већ само пише одговор.
- Увек је добро преконтролисати да ли су ученици правилно одговорили на постављено питање и како су написали тај одговор (правилно, уредно, лепо, тачно).
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 3
4. Вежбе састављања реченице
- У настави матерњег језика од првог разреда се, од обраде првих слова, кроз рад на тексту до вежби усмено и писменог изражавања, дугорочно ради на обликовању реченице, развијању осећања за реченицу, на богаћењу реченичког исказивања, изграђивању синтаксичких стандарда и облика.
- Вежбе састављања реченице морају се изводити паралелно са вежбама богаћења речника – са системом лексичких вежбања, јер без богатог речника нема богате реченице.
У периоду почетног читања и писања могу се изводити следеће вежбе састављања реченица:
 састављање реченица на словарици,
 састављање реченице на основу дате слике,
 састављање реченице на основу датог предмета,
 састављање реченице на основу датих речи,
 допуњавање реченице,
 проширивање реченице,
 састављање реченице на основу дате теме.
- На овом узрасту ученици не треба да пишу дуге реченице, и на то их не треба присиљавати, то могу бити реченице састављене од 2 до 4, највише 5 речи.
- Ученике треба припремити за ову врсту вежбања – како би најпре правилно саставили реченицу с обзиром на законитости њеног уобличавања, а потом како би рукопис био правилан и уредан.

СРИЦАЊЕ И ШЧИТАВАЊЕ

Срицање
- Срицање је данас сасвим напуштена метода у настави почетног читања и писања.
- Старо срицање задавало је ученицима много муке. Да би се нека реч срицала, ученик је морао прво да изговори слова у првом слогу, а затим у другом (слоговно срицање).
- По овом методу реч „баба“ срицала се: буки–б, аз–а, а онда се изговори слог ба, потом други слог буки–б, аз–а, изговори се други слог ба и на крају се синтетишу у целину – баба. Поред слоговног постојало је и гласовно срицање, када ученик није реч раздвејао на слогове већ је срицао целу реч.
- По новом срицању, које је заменило старо срицање у првој половини прошлог века, деца нису учила имена слова, већ су слова именовала одговарајућим гласовима. Ученик би одвојено изговорио слово по слово једне речи, а затим би је срицао како се чује у говору.
- На пример, реч „деда“ се срицала тако што је ученик редом изговарао свако слово д-е-д-а, а онда изговорио „деда“ Потешкоћа је било у томе што је појединачно изговарање слова пратио тзв. полуглас, а то значи да се приликом изговарања сугласника чује мукло „е“ и што ученик често није разумевао прочитано.
- Данас се, понегде, у нашим школама може наићи на ново срицање. Ученици обично тихо, у себи „изговоре“ слова, па тек онда реч гласно прочитају.
Шчитавање
Шчитавање је изузетно важна етапа у процесу увођења ученика у почетно читање. Тој методичкој категорији се посвећује мало пажње, што, свакако, ствара одређене потешкоће у читању. Ако ученик при доласку у школу већ уме да чита, онда нема потребе да шчитава. Шчитавање је прелазни период или мост између научених гла-сова и читања. Има доста логике у томе да ученик не може одмах да чита чим научи неко слово, односно чим савлада његову графичку структуру.
СРПСКИ ЈЕЗИК / I 2
Најпре треба шчитавати једносложне речи, затим двосложне, тросложне итд. Ученици још у припремном периоду могу да уче како да шчитавају слова (усмено шчитавање), односно како да их сливају отезањем у једну целину. Шчитавање се састоји у томе што се у току читања поједини гласови у речима „отежу” мало више него у говору, али се глас, док се отеже, спаја са следећим, па опет са следећим гласом, чинећи тако једну гласовну целину. Током „отезања” глас се не прекида, а избегава се уметање призвука полугласа или муклог „е”. Тако се ортоепска форма, углавном, приближава ортографској, прочитана реч личи на ту реч изговорену у свакидашњем говору, а то омогућава да ученик разуме оно што је прочитао. „Оте-зање” гласова не сме бити неприродно, не сме прећи у певање. Шчитавање одго-вара фонолошкој природи нашег језика, па се данас користи као претходница пра-вом читању у коме нема отезања гласова. Веома широко „отезање” гласова често се граничи са неприродним певањем. Смањивањем дужине „отезања” или сливања гласова скраћује се пут од шчитавања до читања. Ученика треба научити да претхо-дно слово шчитава све док следеће визуелно не препозна.
Шчитавање може бити гласовно и слоговно. Гласовно шчитавање се данас користи масовно у свим школама, слоговно мање или скоро никако, јер је носилац значења реч, а не слог, а ученици морају изводити вежбе читања на речима, одно-сно на гласовним или словним целинама које нешто значе.
И данас се у неким школама може наићи на срицање, како у градској тако и у сеоској средини. Оно не води правилном читању, па га треба избегавати. Сричући, ученици читају механички и обично не разумеју оно што читају. Срицањем језик губи своја говорна својства, њиме се истичу говорни елементи уместо говорних целина.

УЧИТЕЉИЦА ВИОЛЕТА

Странице

Почетно читање и писање

ПРИПРЕМА ДЕЦЕ ЗА ШКОЛУ

Зрелост деце за полазак у школу

TEORIJSKO-METODOLOŠKA PITANJA

OSNOVNA OBILJEŽJA PROCESA ČITANJA I PISANJA

CILJ I ZADACI

SADRŽAJ NASTAVE

PLANIRANJE NASTAVNIH SADRŽAJA I PRIPREMNE AKTIVNOSTI

PEDAGOŠKO-PSIHOLOŠKE POSTAVKE, DIDAKTIČI ZAHTJEVI I OPŠTA METODIČKA PITANJA

Култура изражавања у разредној настави-причање

ПРИПРЕМА ЗА ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ

Визуелне вежбе – посматрање и запажање

ПРИПРЕМА ЗА ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ

Акустичке вежбе – уочавање звукова, гласова и говора

Причање и препричавање

ОРИЈЕНТАЦИОНИ ПЛАН РАДА

Анализа речи на гласове и слова

Лексичке вежбе

ВЕЖБЕ ЧИТАЊА

Синтаксичке вежбе - развијање осећања за реченицу –

ВЕЖБЕ ПИСАЊА

СРИЦАЊЕ И ШЧИТАВАЊЕ

Нема коментара:

Постави коментар

Сарадници