Учимо да учимо

Научите ђаке како да уче / Метод учења 5п/

Учитељица Наташа Соринкановић

У школи то је као у спорту. Ко жели да успе и да буде конкурентан по питању спорта, сваки дан верно похађа обуку. Ако оде на утакмицу, барем физички јача и одржава своје тело у стању приправности. Слично томе, онај ко жели да буде успешан у учењу он држи своје знање у глави редовним домаћим задатацима да би могли да се користе у пракси, можда у току тестирања. Успех у школи зависи много више од дужине домаћих задатак него о томе како паметни смо рођени.
Да бих лакше могла да се сетим имена свих поглавља увек почињу на слово П.
Отуда и назив 5П.
Прво П – предуслови
Имајући стално место за учење – своја соба, или макар свој сто и столицу.
Соба, где се предаје, мора да се проветрава, температура 20-18 о с, добро осветљена.
Најбоља музика у позадини је тишина, ако се упуштате музику, он не би имао тешке текстове.
Рачунар који једноставно не треба да одрадим. Исто тако, телевизор, мобилни телефон, радио …
Радно место треба да буде уредан, да се не губи време трагања за алатом, речницима, итд.
Кревет је место за одмор, а не за учење.
Друго П – планирање времена
Свако има времена, као, али свако може да направи бољи план. Научите да планирате своје време, тако да је морао да себи и да ради (настава) је једна од битних ствари у животу.
Сазнајте где губите своје време.
Обезбедите себи свеску или дневник где да запишете све своје задатке, рокове испите класе.
Учите сваког дана отприлике у исто време -
Направите план учења – Шта ћете и када научити.
Ако сте успели да одговорите на распоред учења, започнит нову недељу поново и то истопокушати да урадити боље.
3. П – пауза
Велика пауза од школе и учења – око 1-2 сати.
Мала пауза између учења – 5-10 минута. Активности не оптерећују главу и освежава тело: проветрите собу, истуширајте се…
Здрав сан – треба најмање 8 сати сна, тинејџери често је потребно и више.
4. П – Преглед и рад са текстом
Зашто би требало да хватају белешке на часу?
То је скраћеница за дуго тумачење наставника, то су основне информације које треба да знате из школе – све комплементарне и објашњења наћи у уџбеницима или у енциклопедијама
То је ваш лични рекорд од вашег размишљања – најбоље разумете своје белешке!
Узимајући белешке чува тумачење пажње и концентрације!
Чин писања белешки за складиштење података у меморији.
И како да радите са текстом?
То ће вам помоћи ПОЧАЧО метод:
РЕГЛЕД П: У првом кораку, добити преглед текста, Сазнајте колико глава, ставове (контура). Прочитајте цело поглавље или тему коју морате да научите, врло кратко, брзо, више информација, знаш шта садржи (наслови, и појмови). Затим прочитајте текст мало ближе.
О тешко: У другом кораку, размислите: ви већ знате и само понављате. Шта мислиш да је важно у тексту – Користи оловку? Мораћете да потражите непознате речи или концепте? (Користите речник или интернет).
Б. Читање: Ово је темељно и фокусиранО читање текста, пасус по пасус. За бољу концентрацију на тексту ангажовати кратке паузе, ако ваша пажња почиње да бледи. Погледајте пажљиво слике и скице. Тешке пасусе читају се наглас два пута. Унутрашња читање: После првог детаљног читања који је пред нама, и Четврти корак је активан рад са текстом. Ви поново прочитате текст, али сада са оловком у руци. Користите оловку директно у тексту релевантних информација, направите белешке на папиру или поред радне свеске, ако је ваш уџбеник, врхунац маркер као нове информације, па тако – не разумем – да запишете на папир и замолите пријатеља или родитеље шта они значе.
За паковање: Последњи корак је стварни резиме наученог, поновите супстанцу. Већина ради супстанца проверава гласно – а може и тихо, како коме одговара. У почетку, ваша меморија може пасти кратко и морате повремено да завирите у текст. Када једном научите како да радите са текстом, биће довољно да поновите главне идеје текста својим речима.
5. П – памћење
Ваш циљ је да се ново знање уведете у дугорочно памћење, што доводи до споријег заборављања, тако да је важно да се стално понавља једном научено.
Што више чулакористите у учењу, боље ћете памтити знања. Неко боље учи када види информацију (читање текста), још се осеће боље када је чује (тумачење од друге особе). Други најбоље уче градиво када пишу, цртају (белешке, преписивање, истичући кључне речи).
Најефикаснији метод учења меморије је систематско понављање знања, да разумете оно што следи у градиву.
Покушајте да оно што научите користите у пракси. Запитајте се, шта је добро лекција у пракси, да се придружи нешто конкретно и опипљиво, мислим да су нове улоге, питања и покушајте да их решите.
http://uciteljicanatasasorinkanovic.wordpress.com/2013/10/23/%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D1%92%D0%B0%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D1%83%D1%87%D0%B5/

Kako odgojiti novo glazbeno čudo od djeteta – malog Mozarta

·  Dorotea Buntak, učiteljica, OŠ Trnsko, Zagreb

·  Kategorije: Glazbena kultura | Zbirka | Savjet

Wolfgang Amadeus Mozart rodio se u Salzburgu 27. siječnja 1756. godine. Svirao je čembalo i violinu, sa 5 održavao prve koncerte, sa 6 komponirao i krenuo na svoju prvu turneju, a sa 13 postaje koncert majstor u orkestru salzburškog nadbiskupa.
Za tridestpetogodišnjeg života napisa je više od 600 djela. Neka od njih smatraju se remekdjelima glazbene literature (opere Don Juan i Čarobna frula, Jupiter sinfonija, Mala noćna muzika i dr.)
Kako je to uspio? Tko mu je pomogao? Želite li i vi tako uspješno dijete? Kako to postići?

Obitelj

Wolfgang Amadeus Mozart je odrastao u glazbenoj obitelji. Bio je okružen glazbom. Otac Leopold bio je violinist, kompozitor, kapelnik i glazbeni pedag. Rano je uočio glazbenu darovitost kćeri i sina i podučavao ih. Zajedno su svirali i pjevali.

Kako vi možete pomoći svom djetetu ako niste glazbeno obrazovani kao Leopold Mozart?

Slušajte glazbu, zvukove oko sebe i igrajte se.

1.igra

Osluškivanje zvukova. Za vrijeme šetnje slušajte što se događa oko vas –ptice pjevaju, prolazi tramvaj, djeca se igraju loptom, ...

2.igra

Pogodi što je to? Jedan igrač proizvede zvuk (pljesne, protrlja dlanove, škripi vratima) a ostali pogađaju što je napravio.

3.igra

Tko to govori? Jedan se igrač odvoji iz grupe i okrene ostalima leđa. Jeda igrač iz grupe pozove ga promijenjenim glasom. Izdvojeni igrač mora pogoditi tko ga je to pozvao. Ako ne pogodi, pozove ga drugi igrač. Kada pogodi, igrači zamijene mjesta.

•  

Pjevajte s djecom. Djeca vole pjevati s odraslima.

1. Za vrijeme vožnje u automobilu umjesto da slušate radio pjevajte.
2. Razgovarajte pjevajući.- ono što želite reći djetetu otpjevajte, a ono će vam na isti način odgovoriti

•  

Obrazovanje

Prvi učitelj W. A. Mozarta bio je njegov otac. Dao mu je prvu glazbenu poduku i zapisao prve skladbe. W. A. Mozart je na svojim je putovanjima održavao koncerte, ali i susretao druge glazbenike od kojih je učio.
Danas postoje glazbeni vrtići za djecu predškolske dobi i glazbene škole za djecu školske dobi. 
Igrali ste se, pjevali, upisali u glazbenu školu, ali vaše dijete svira sa puno pogrešaka i upće ne pokazuje namjeru komponitari. Jeste li uzalud potrošili vrijeme i novac? Niste. Za vrijeme igranja glazbrenih igara ugodno ste proveli vrijeme, zabavili se i što je najvažnije, družili se s djetetom. Vaše je dijete razvilo sposobnosti koje drugim aktivnostima ne može razviti. Naučilo je dovoljno da postane ljubitalj glazbe i krene u samostalno slušanje i istraživaje glazbe. Uostalom, na svijetu je bilo puno glazbenih pedagoga,a samo je jedan Mozart.

Literatura:

• Muzička enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1963. g
• Andreis: Historija muzike, Školska knjiga, Zagreb
• Truda Reich: Muzička čitanka, Školska knjiga, Zagreb, 1972.g.

- See more at: http://www.zbornica.com/index.php?option=com_zoo&task=item&item_id=176&category_id=114&Itemid=108#sthash.DCDnIj13.dpuf

Učenje je detetova, a ne vaša obaveza

Odnos koji će dete imati prema učenju i školi uopšte velikim delom zavisi od roditelja.
Faktori koji utiču na uspešnost učenja su: fiziološki (odmornost, pol, uzrast, struktura nervnog sistema), fizički (uslovi u kojima se uči, temperatura i vlažnost vazduha, doba dana, mesto), materijal koji je pred detetom (obim, vrsta, koliko je taj materijal poznat od ranije…), psihološki činioci (motivacija, aktivnost pri učenju) i tehnika učenja.
Kako ćete uticati na formiranje koncentracije kod deteta?
*Ono što započne treba da se i završi. Deca lako odustaju od onoga što im ne prija ili im se čini teškim. To nije samo učenje, jer su skloni da “dignu ruke” i od treninga, ili nekog hobija čim postane malo naporniji ili zahtevniji. Zato, od početka uvedite naviku da se započeto i završi. Pomozite i vi. Na primer, nemojte prekidati neku detovu igru da bi ručalo, već sačekajte kraj uz stalna upozorenja: “Ručaćemo za deset minuta, do tada završi to što si započeo.”
*Ritam. Individualne razlike su veoma velike kada je u pitanju vreme najizraženije koncentracije. Ipak, kod većine dece je između 8 i 9 sati ujutru, kao i između 13 i 15 časova popodne, ona na najnižem nivou. Zato, ovo vreme nije pogodno za učenje. Koncentracija je najbolja između 11 i 12, i 17 i 18 časova. Poželjno je da, ukoliko ste u mogućnosti (što zavisi od školskih smena i drugih obaveza u toku dana) detetu predložite upravo ovo vreme za učenje. A ritam njegovog dana u koji se uključuje i vreme odlaska u krevet ili vreme za obedovanje pomoći će mu da se disciplinuje i svoje obaveze obavlja na vreme.
*Omogućite uslove za rad. Ugasite TV, i sve drugo što može odvlačiti detetovu pažnju dok radi. Čak i ukoliko su njegove dosadašnje (ili možda vaše) navike bile upravo takve, to još uvek ne znači da su one optimalne. Naime, kada dete pokušava da uči u isto vreme dok je uključen TV, memorija mu je podeljena i istovremeno treba da prati oba sadržaja – i ono što uči i ono što je na TV programu. Idealno je da ima svoju sobu, i sto za kojim će učiti. Dok uči, ostavite ga na miru, ne prekidajte ga.
Formiranje koncentracije
Posebno u prvom razredu utičite na formiranje stava da je čitanje i slušanje važan deo učenja. Naime, to je uslov za formiranje koncentracije koja će detetu biti potrebna za celokupno buduće školovanje. Što je dete više koncentrisano na času, to će veći deo njegovog učenja kod kuće biti samo ponavljanje. Međutim, koncentracija se vežba i gradi. U zavisnosti od uzrasta deteta možete je razvijati određenim igrama (slaganje slagalica, ili igre sa glinom, bojenje…) i drugim aktivnostima koje zahtevaju da se uz tu aktivnost provede određeno vreme fokusirane pažnje.
Za uspostavljanje radnih navika neophodno je i vaše insistiranje na detetovoj samostalnosti u obavljanju školskih obaveza. Kako se to postiže?
*Najpre obaveze. Kada ste vi uporni u pokušajima da uspostavite određeno osećanje obaveze kod deteta, i ono konačno uvidi da nećete odustati od svojih zahteva, počeće da menja svoje ponašanje. Ovaj proces ubrzaćete ukoliko uložite dovoljno vremena da mu objasnite zašto na nečemu insistirate, obrazložite svoje zahteve. Podrazumeva se da vam neće biti lako da gledate svoje dete kako se opire, gunđa, ili glasno i otvoreno pokazuje neprijateljstvo prema vama jer ga “terate” da uči, ili prema školi, nastavnicima, obavezama… Umesto da razmišljate o detetovim emocijama i opiranju da uči, gledajte njegovu budućnost.
*Lični primer. Pokažite na ličnom primeru koliko ste efikasniji, brži i odmorniji kada najpre završite svoje obaveze, a onda se prepustite uživanju u slobodnom vremenu. Kada dete shvati da mu je ponekad dovoljno samo pola sata da bude spremno za sutrašnji školski dan, biće mnogo raspoloženije da u trenutku kada počne da radi zaista “uključi” svoju koncentraciju na maksimum. Na vašem primeru, naučiće da po povratku iz škole treba da najpre uradi svoje obaveze (da opere, ruke, ruča, odmori se, završi zadatke za sutra…), jer će zatim imati “svoje” vreme koje će provoditi po sopstvenom izboru.
*Učenje = detetova obaveza. Od početka uspostavite običaj da ne učite zajedno sa detetom. Vi možete da ga preslišate, pregledate domaće zadatke i slično, ali ne da učite zajedno, ili umesto njega (na primer, vi čitate lektiru, pa mu prepričavate). Sa druge strane, nemojte ni požurivati dete, sedeti pored njega, niti ga stalno prekidati u radu pitanjima dokle je stiglo. Tako ga dekoncentrišete. Iako je u početku ono sporo, važno je da samostalno stekne iskustvo da od njega zavisi kako će provesti svoje vreme, da li u višesatnom učenju, ili u kombinaciji učenja i zabave.
”Opasne” rečenice
Čuvajte se reči koje su obeshrabrujuće po dete: “To baš i nije teško”, “Zagrej stolicu”, “Tvoje je samo da učiš”, “Ni meni niko nije pomagao u tvojim godinama…”, “Nastavnica je uvek u pravu..:” Na ovaj način vi mu pokazujete da ga ne razumete, da mu niste podrška već neko ko sa pozicije roditeljskog autoriteta zahteva nešto što dete, možda ni ne može da pruži.
Ocena nije najvažnija
Iako u našim školama vladaju programi koji su uglavnom neprimereni deci, ocena i dalje ostaje kao glavni kriterijum uspešnosti. Vi, sa svoje strane, podržite stav da vaše dete ima pravo na svoje mišljenje, podstičite ga da postavlja pitanja, negujte njegovu radoznalost. Nemojte ga nagađivati za pozitivne ocene. Učenje je njegova obaveza a ispunjavanje obaveza se podrazumeva i ne zaslužuje posebnu pažnju. Takođe, nemojte ga ni kažnjavati zbog loših ocena, posebno ne uskraćivanjem njegovih omiljenih zadovoljstava koja nisu u uzročno-posledičnoj vezi sa učenjem. Nikada nemojte kažnjavati zbog loše ocene, ukoliko ste sigurni da je dete pružilo svoj maksimum.
href=’http://cecarandjelovic.wordpress.com/2012/06/30/ucenje-je-detetova-a-ne-vasa-obaveza/’>Učenje je detetova, a ne vaša obaveza